Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

417

долази ако се извршење процесних радњи у овим двема ситуацијама у пракси изједначи. 4. У Законику (чл. 439) су означене трупе чшьеница које у поступку према малолетницима треба истраживати означен je и начин на који ће ce то вршити. У овој области се ипак отвара низ питања о методу и техници ових истраживања. Решења дата у Законику су јасна и добра али она намећу судији више један оперативан него студијски, више теренски него кабинетски стал рада. Судија није много расположен да се прихвати таквог начина рада. Законик не предвиђа ниуком случају обавезно медицинско, психијатријско и психолошко вештачење ради утврђивања здравственог стања, душевне развијености и психичких својстава или склоности малолетника. Према Законику вештади ће се одређивати када je то за утврђивање ових стања потребно, тј. стања ће се утврђивати увек али не увек преко вештака. Некад ће општа култура судије бита довољна а некада ће судија сам располагати психолошким и педагошким знањем стечении посебном припремом или искуством (сваки судија, не само онај за малолетнике, у сваком моменту свога рада са учесницима било ког, а не само кривичног поступка, врши психолошка запажања и психолошке оцене) (6). Утврђивање других чињеница: година, околности потребних за одену душевне развијености малолетника, средине у којој живи, прилика под којим живи, и других околности ко je се тичу личности малолетника (обиласци, проверавања, прибављања извештаја, саслушања, итд.) врши према Законику (чл. 439, ст. 2) судија сам и лично, али може прикупљање појединих података о личности малолетника поверити и одређеном службенику органа старател>ства, што значи само могућност поверавања (свакако изузетно) и само делимично поверавање. Судија je међутим склон да тај део посла препусти другима не због сумње у своју способност да тај посао сам успешно обави, и не због веровања у боље резултате ако посао буде обављен преко другог већ због устаљених навика канцеларијског човека, због формираних ставова о свом достојанству које не дозвољава да се бави техничким пословима нижег реда, ван оквира чистог изрицања правде, а можда и из комодитета. Упркос одредби Законика „треба утврдити...“ или „треба прикупити податке...“ која се њему обраћа, судија узима да неко други треба те доказе да прикупи, чињенице да утврди, итд. и њему поднесе. Судија зато уместо да ради сам, поверава радо прикупљање података (свих, не само појединих о личности малолетника) чиновнику органа старатељства. Судија иде на то решење без обзира што оно успорава поступак и што даје податке слабијег квалитета и онда кад се врши под нормалним околностима. Ако прикупљање врши неискусан службеник или се прикупљање врши преко месне канцеларије или комисије месне организације ССРН, подаци су непотпуни, нетачни и у ствари неупотребљиви.

(6) То знање не треба потцењивати. Ja тврдим да судија за малолетнике који je дуже савесно радио на тим пословима познаје боље психологију малолетног извршиода него било који стручњак психолог који са таквим малолетницима ниј е радио, односно бо.ъе него психолог без већег искуства, или психолог који се није бавио примешеном психологијом.