Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКГУЛТЕТА

418

Прибегавање вештачењу такође je претерано коришћено. Тражећи мишљење вештака, једног или екипе, судија иде на то да пребаци вршење најзначајније своје функције на вештаке, верујући (погрешно) да тако и одговорност за одлуку пребацује на вештаке. Вештаци опет некад не посвећују много пажње овом послу: извештаји психолога и педагога су често празни, стереотипии, засновани понекад на малобројним преживелим менталним или педагошким тестовима, без образлагања пута којим се до одређеног закључка дошло, а у случајевима кад je изложен поступай помоћу кога се дошло до закључка, види се не ретко да читана зграда закључивања почива на неколико безначајних случајних података из којих су логиком седмогодишњег детета изведени закључци о најважнијим питањима на којима треба да će заснује одлука. Празнина вештачког извештаја покушана се некад да прикрије крупним магловитим изразима, скраћеницама које судија не разуме (7). Читав извештај je некад састављен на основу краткотрајног разговора са малолетником, од лица које обавља неку службу педагога или психолога али je далеко од тога да буде стручњак у тој области и чија педагошка односно психолошка знања заостају далеко иза онога чиме располаже интелигентан и искусан судија за малолетнике (8). Осим тога извештај вештакц не би смео да се задржи само на констатовању садашњег стања, нити само на утврђивању мотива. Потребно je у првом реду утврђивати узроке који су довели до таквог стања и поставити прогнозу за будућност а то недостаје. У погледу прикушьааа података о малолетнику најрадије се иде на испитивање родитеља. Сматра се да су то личности које најболе познају малолетника. Такво поступање није погрешно али треба бити опрезан у оцени падатака који се добијају од родитеља. Пракса je показала да родитељи, баш због тога што су родитељи, не знају све о малолетнику; у сваком случају да знају мање него нека друга лица, затим да родитељи често не казују све што знају о малолетнику или не казују искрено. Некад родители бране у првом реду себе због пропуштања у васдитагьу.и надзору над малолетником, или га представљају горим него што je, да би се ослободили старања о нему, и неоправдано терете малолетника. У другим случајевима родители, прикривају право стање ствари у намери да спрече, иначе потребно, изрицање васпитне мере према малолетнику. Тешкоће у погледу утврђивања чињеница у припреном поступку наступају и услед постојања разних могућности за организовање припремног поступка и услед. под еле рада између разних органа поступка, иако je постојање таквих могућности у принципу оправдано. Деобом спровођења

(7) То много не смета. Судија по правилу чита (и без резерве усваја) само закључак.

(8) V иашој теорији се упркос томе све више запажа тенденција која иде на то да судија помоћу вештака испитује лргчност окривљеног, да je судија обавезан прихватити мишљеше вештака и онда кад га не убеђује. Ишло се дотпе да се и закључцн социјалног раднргка, који није ништа друго до технички помогач судије, сматрају обавезним вештачким мишљењем иако овај нема никакву стручну спрему која се тражи за вештака. Та тенденција je заступана на западу од неких теоретичара последње деценије али je законодавац тамо био довољно разуман да je не прихвати односно да je прихвати са многобројним бграничењима, а тако прихваћену да штедгьиво користи. Теоријска реакција на поменуто схватање долази све више до израза данас у тој истој средини.