Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

427

7. Према чл. 2 —316/2, да би се искључило свако претпостављено јемство у погледу подобности робе за нарочиту сврху, довољно je ако се каже, на пример, да „продавац не јемчи ни за што друго осим онога што je и како je описано у гарантном листу“. Према Законику, да би ово искључење било пуноважно, мора бити дато писмено и мора бити јасно уочљиво. Изузетак je једино кад се роба продаје уз услов „таква-каква“. У вези са овим питањем интересантни су примери које у свои чланку (14) наводи Хавкленд (Hawkland). Ево једног: продавац објави да продаје „генератор GE 1136 KW“ и истовремено у уговор унесе клаузулу којом „искључује сваку одговорност за изричйте или претпоставл>ене квалитете генератора“. Према аутору продавац неће моћи да испоручи генератор „Westinghouse 1000 KW“, jep ~GE generator 1136 KW“ je изричити услов, без кога нема уговора. Међутим, уношењем клаузула о ограничењу односно искључењу одговорности продазац неће одговарати за функционисање генератора, jep je своју одговорност искључио и то на јасан начин ставио до знаньа купцу. 8. Једнообразни трговачки законик САД предвиђа различите начине (15) да се продавац заштити како у погледу обезбеђења плаћања куповне цене, тако и за случај да купац неоправдано одбије пријем робе или пре или у току испоруке. Овде ћемо се осврнути на нека од тих средстава, с тим што ћемо најпре видети каква решења даје Законик за случај да продавац посумња у платежну способност купца, пре него што му je роба испоручена а затим за случај да je роба већ испоручена. а) Уб рзање извршења и несигурност (чл. I—2oB,1 —208, 2 —210, 2 —609 и 2 —611). Једнообразни законик садржи одредбе према којима продавац има право да тражи извесна обезбеђења од купца уколико нема поверења у његову кредиту способност. Тако, на пример, он може захтевати плаћање пре уобичајеног рока „уколико у доброј вери сматра да су изгледи за плаћање односно извршеае угрожени“ (16). Према чл. 2—609/1 „за случај да се у извршење уговора од стране било које стране уговорнице основано посумња, друга страна може писмено захтевати подобно уверавање да ће уговор бити уредно извршен. Док не прими такво уверавање она може, ако je то трговачки оправдано, са своје стране престати да извршава уговор у мери за коју није добила уговорену противнакнаду“. Та одредба може да буде веома опасна. Она може да отвори пут многим споровима за утврђивање шта се сматра „основаном сумњом“ и да ли je у конкретном случају постојала разумна основа за осећање несигурности. У пракси се често дешава да продавац уместо да захтева убрзаае плаћања од стране купца престане са испоруком. Овакав начин би се сматрао раскидом уговора уколико суд не утврди да je продавац сходно одредбама чл. 2 —609 имао основа да посумььа да му купац неће платити.

(14) William Howkland: Limitation of Warranty ander the Uniform Commercial Code; »Howard Law Journal«, 11/1965; 1 pp. 28 —48.

(15) Уобичајени начин плаћања робе у САД je да се роба прими и тек уједном одређеном року после тога да се плаги. Према Однообразном трговачком законику плаћање чеком у време испоруке робе сматра се као продаја за готов новац, под у словом да се прописно презентирани чек хонорише, У случају нехонорисаньа чека настаје посебна ситуација између купца и продавца, која међутим, не дира у права трећег лица које je у међувремену стекло робу, изузев ако није реч о превари. (16) Однообразии трг. зак. САД, чл. I—2oB.1 —208.