Анали Правног факултета у Београду

Најзад, и наше позитивно право предвиђа правый режим гаранција за квалитет индустријских производа (6), који датира пре него што je изашла книга па je аутор могао да се осврне и на наше право. Узимајући у обзир све ово може се констатовати да се книга Големинова одликује дубоком студиозношћу и великим познавањем материје, богатством примера из праксе, прецизним и јасним излаганем, као и успешним разграничењем института гаранционе одговорности од опште грађанскоправне одговорности за недостатке ствари. Аутор je на тај начин успео да докаже самосталност овог института указујући истовремено и на обогаћивање арсенала правних средстава којима се штите интересы и права купца. Најзад, благодарећи добром познавану праксе, као и њеној доброј анализи, аутор je указао на тенденцију проширивања овог института на целокупну производњу, за шта се и сам залаже.

Луција Спировић-Ђорђевић

Wieslaw Lang: STRUKTURA KONTROLI PRAWNEJ ORGANOW PANSTWOWYCH POLSKIEJ RZECZyPOSPOLITEJ LUDOWEJ (zeszyty naukowe uniwersytetu jagiellonskiego LXXXII, 1963, pp. 1-207).

У студији ce разматрају општа питана правые контроле. Аутор чини покушај да контролише теоријски модел правые контроле који би служио истраживању кретана правые контроле државних органа, схваћених као посебне организационе јединице. Емпиријски материјал на основу којег аутор конструише модел контроле и даје неке хипотезе у односу на објективне законитости процеса развитка правые контроле у Пољској je стварно стане ко je чини систем правке контроле државних органа. Предмет анализе у студији су сви акти контроле, засновани на отварном положају државних институција свих степена. Аутор настоји да прикаже најопштија структурална и функционална својства свих облика контроле насталих у државном апарату. Ова својства аутор разматра са аспекта опште типологије поступка друштвене контроле, спровођене на осыови психолошких и социолошких критеријума. Користећи се типолошком анализом, аутор издваја и даје характеристике субјеката поступка контроле (државних органа) и објеката- контроле, радњи својствених државним органима. Аутор издваја три облика деловања државних органа као објекте правые контроле и то: предметну делатност која се најчешће налази у производној и услужној делатности; организациону делатност првог степена која се спроводи у организации односне делатности; организациону делатност друтог степена која се спроводи у организации првостепене организационе делатности (организација ). Теоретски модел контроле аутор конструише користећи се схватањима терминологијом узетим из кибернетике и теорије информација. Основном јединицом за анализу процеса контроле аутор сматра двоструки систем контроле, садржаы из контролисаног објекта и система контроле. Ове системе аутор посматра као међусобно изоловане системе који се у области система контроле супротно спајају. Девијације контролисаног

(6) (види: на пример, Наредбу о одређивању посебних услова под којима се могу ставл.ати у проыет пој едини идустријски производи, Сл. лист ФНРЈ, бр. 17 од 1962.

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА