Анали Правног факултета у Београду

жеће право у Бугарској не садржи прописе о правној природи гаранционе рекламације. Говорећи о обавези одстранивана недоетатака и кварова која лежи на гаранту, аутор наводи да њихово одстрањивање може да изврши сервисна служба по основу уговора са гарантом, или сам прибавилац ствари са правом накнаде трошкова од гаранта. Овај последњи начин представља у пракси олакшање за потрошача. Све поменуте проблеме аутор анализира како кроз бугарско позитивно законодавство тако и кроз праксу бугарских судова. Указујући на развој праксе, подвргавајући критици нека њена решеньа и указујући на недостатке прописа из области материје о гаранщдама, аутор предлаже и низ решена de lege ferenda. Међутим, осврћући се углавном на законодавство СССР, аутор се није посебно освртао на законодавство осталих социј алистичких земаља, од којих нека такође посвећују пажњу овом питан у (1). Осим регулисана промета добара националним законодавством, социјалистичке земље удружене у економску организацију СЕВ, одредиле су Опште услове за испоруку робе којима уређују своје међусобне спољнотрговинске односе, па би било корисно, пошто je и Бугарска чланица ове организације, да je аутор обрадио и систем гаранција предвиђен овим условима (2). СССР 1962 a Пољска и ЧССР 1964 извршили су кодификацију матврије грађанског права. Сви ови законици у већој или мањој мери говоре о систему гаранци ja у вези са својствима индустријских производа (с обзиром да су неки грађански законици донети 1964 а да je и приказана книга такође изишла исте године, то се аутору не може приговарати што ове законике није узео у обзир приликом обраде материје о гаракцијама). Основи грађанског законодавства СССР и савезних република 1962, као и Грађ. зак. РСФСР од 1964, не праве прецизну разлику између одговорности за мане ствари као опште одговорности за недостатке и гаранционе одговорности за својства ствари у оквиру гаранционих рокова. Оба ова правна института обухваћена су члановима који се односе на уговор о куповини и продаји и уговор о испоруци робе (3). Пољски Грађ. зак. од 1964 у одељку о уговору о куповини и продаји садржи посебну главу о гаранцијама за квалитет продатих ствари (4). Међутим, у одељку који се односи на уговор о испоруци робе Закоыик не предвиђа прописе који се специјално односе на режим гаранција зато у чл. 612 каже да „У материји која није регулисака у одредбама овог одељка, на права и обавезе испоручиоца и купца сходно ће се применивати прописи о куповини и продаји”. Грађ зак. ЧССР од 1964 у глави која се односи на продају у тртовини, у оквиру одговорности за мане продате ствари, говори о одговорности продавца за мане које се утврђују после предаје ствари у гаранционом року (5). И овом се Законику може приговорити недовољно разграничене института опште одговорности за мане ствари од гаранционе одговорности за својства ствари у гаранционом року.

(1) тако Законик међународне трговине ЧССР од 1963 у §§ 314-316 говори о гаранцији квалитета робе ко ja je намењена међународном трговинском промету односно о „земству за каквоћу робе“.

(2) Види: Општи услови за испоруку робе између спољнотрговипских организацией земаља члапица Савеза за узајаину економску помоћ, издање Института за упоредно право, Београд, 1960, чл. 22-27.

(3) Види: Основи грађанског законодавства СССР и савезних република, издало Института за упоредно право, Београд, 1963, чл. 41-42 и чл. 47-50; Грађански законик РСФСР, издање Института за упоредно право, Београд, 1965, чл. 248 и 261-264.

(4) Види: Пољ. грађ. законик од 1964, глава III: Гаранције, чл. 577-583.

(5) Види: грађан. Закон. ЧССР од 1964, чл. 247-250.

463

ПРИКАЗИ