Анали Правног факултета у Београду

и на усклађивању дужине гаранционог рока са одређеним квалитетом про- | извода, веком трајања и природом ствари. Осим тога, он истине и важност • усаглашавања дужине гаранционих рокова у погледу делова производа и финалних производа, како се произвођач делова не би ослобађао гаранционе одговорности у случају појаве недостатка или квара на финалном производу. Ако до испоруке робе дође пре предвиђеног времена, гаранциони рок тече од момента уговорене испоруке, а ако дође до закашњења у I испоруци, купац има право да откаже пријем робе и да тражи њену замену или да захтева продужење гаранционог рока. На крају аутор посвећује пажњу гаранционог рока од пробног, рекламационог и : од рока застарелости. Треће основно питање којим се аутор бави у својој студији, односи се на предмет и поље примене гаранција за квалитет индустријских производа. При томе он полази од чињенице да у бугарском праву не постоје посебни прописи који се односе на предмет гарандија, као што нема ни | општег критеријума за одређивање предмета гаранција. Предмет гаранција су обично поједина или сва свойства производа. У неким случајевима предмет гаранција je квалитет који одговара стандардним захтевима, у другима то je добро функционисање, а у трећима век трајања. Добро функционисаше ствари je у пракси најраспрострањенији предмет гаранција. Џ У вези с тим, аутор предлаже да у једном нормативном акту треба да буду наведени обрасци за прецизно одређивање гаранционог предмета с обзиром : на специфичност појединих видова производа. Даље, у погледу поља при- ; мене гаранција, аутор констатује да оне обухватају како средства за про- ' изводгьу тако и средства потрошње, мада се у литератури могу наћи и i мип!љен>а која оспоравају могућност гаранција својстава предмета потрошње (прехранбених артикала). Четврти проблем коме аутор посвећује нарочиту пажњу je питање правних последица због неиспуњења гаранционих обавеза. Он указује на то да у бугарском праву недостаче један системгтизован акт о овој врсти правних последица, као и сама њихова систематизадија. Извор чине поједини правни акти и гаранциони споразуми, на основу којих се може извршити следећа систематизација основних правних последица због неиспуњења гаранционе обавезе: (1) правке последице због појаве недостатка или : квара у току гаранционог рока (оправка, замена ствари) и (2) правке последице због неиспуњења обавеза одстрањивања недостатка или квара од | стране гаранта за време гаранционог рока (плаћање пенала у случаду извоза, раскид уговора, оправка ствари од стране купца на рачун гаран- ; та). Ред примене гаранционих средстава у оквиру наведених трупа зависи | од природе конкретног случаја. Пето основно питање које аутор разматра тиче се претпоставки за испуњење гаранционе обавезе ко ja се састоји у бесплатном одстрањивању недостатака и кварова. Основни услов за извршеше ове обавезе јесте по- : јава недостатка или квара у тока гаранционог рока под претпоставком да je прибавилац правилно употребљавао и чувао предмет гаранције. Међутим нормативни акти и гаранциони споразуми делимично односно потпуно предвиђају и ослобађање од ове одговорности. По својој природи и правним последицама ове претпоставке се групишу у оне које представљају одређен облик узрока у току трајања гаранционог рока и оне које су везане за неизвршење или уздржавање од извршења одређених радњи предвиђених гаранционим условима. Аутор предлаже да се убудућб да предност претпоставкама прве трупе. Најзад, у шестом делу своје студије, аутор расправља питање остваривања гаранционих правних последица, износећи да се оне реализују рекламационим и арбитражним путем од којих je арбитражни пут мање заступљен. Међутим, рекламационим захтевом постиже се брже, ефикасније и економичније окончавање спорних односа. Аутор примећује да ва-

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА