Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

461

Чудомир Големинов: ПРАВЕЙ РЕЖИМ НА ГАРАНЦИИТЕ ЗА ПРОМИШЛЕНА ПРОДУКЦИЈ А ПРИ ДОГОВОРИТЕ ЗА ДОСТАВКА И UOКУПКО-ПРОДАЖБА, Софија, Българската Академија на Науките, 1964, с. 190.

Појава књиге Чудомира Големинова Правни режим гаранција идустријске производње код уговора о испоруци и куповини и продаји значаща je и представља посебан допринос како бугарској тако и социјалистичкој правној литератури уопште јер je материја о гаранцијама индустријске производње за социјалистички правый режим релативно нова. У развоју савремене социјалистичке производње у којој ce испољава општа тенденција повећања и побољшања њеног квалитета, систем гаранција о квалитету индустријских произвола заузима све важније место. Са тих разлога правый системы социјалистичких земаља поклањају овом питањјК све већу пажњу. На непуних 200 страна аутор обрађује правый режим гаранција за својства индустријских произвола код уговора о испоруци и уговора о куповини и продаји. Прво основно питање које аутор разматра у оквиру ове проблематике тиче се суштине гарнције за квалитет индустријских производа. При томе истине да je појава овог института везана за појаву капиталистичког друштва и за производњу сложенијих и трајнијих производа. Основни еле’.енти правног режима гаранција су гарантовање одређеног квалитета у току гаранционог рока и преузимање одговорности за недостатке који се појаве у току овог рока. Између овог института у социјалистичким и капиталистичким земљама постоји битна разлика. Док у првима служи као допунска правка могућност за заштиту интереса потрошача, дотле у другими представља форму искључења опште одговорности за недостатке (мане). Затим, док je у социјалистичким земљама гаранција за квалитет производа средство борбе за высоки квалитет производн-е, у капиталистичким земљама она je средство конкурентске борбе. Затим, аутор посвећује нарочито пажњу суштинској разлици између гаранционе одговорности и опште одговорности за недостатке, дајући преимућство првој. С обзиром. на то да теорија, законодавство и пракса нису јединствени у погледу редоследа примене ових режима, аутор предлаже да овај редослед буде регулисан једним нормативным актом. За разлику од оних који предлажу унификацију ових режима, аутор се залаже за самосталност сваког од гьих. Што се тиче питања одговорних лица у случају гаранционе одговорности, а у циљу веће заштите потрошача, аутор инсистира на одговорности и произвођаче и трговинске организации е. У истом цшьу предлаже и проширивагье ове одговорности за целокупну производњу. Она данас у Бугарској обухвата углавном произволе намењене извозу и произволе намењене трговини на мало. Најзад, у оквиру ових излагања, аутор истине да гаранциона одговорност у бугарском праву настаје на основу закона и на основу уговора (само у случају када гарант и испоручилац није исто лице), ито у виду гаранционих клаузула или посебног гаранционог уговора. Друго основно питање, коме аутор посвећује пажњу, јесте питање гаранционог рока. Анализирајући ово питање, он полази од тога да постојећи правый режим гаранција предвиђа два основна начина одређивања овог рока: временско одређивање и комбинацију временског елемента са реализацијом извесног резултата, а у погледу момента од када почиње да тече гаранциони рок предвиђа: датум производње, датум продаје и датум почетка искоришћавања предмета. Датум продаје се најчешће узима као момент од када почиње да тече гаранциони рок. Поводом тога аутор инсистира на прецизном одређивању момента почетка гаранционог _ рока