Анали Правног факултета у Београду

460

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У петој глави писац расправља о проблемима међународне контроле у вези са употребом нуклеарне енергије. Он je прво истакао сложеност и осетл>ивост проблема контроле употребе нуклеарне енергије и показао њену међународну природу, да би затим размотрио основна намела међународне контроле у области рада са нуклеарном енергијом. Ова питања су довољна да рад учине актуелним и значајним. И управо пут којим je писац пошао, пут њиховог ширег расчлањивања и продубљивања, довео га je до закључка који су објективни и који нас, уз сву своју релативну вредност које je писац свестан од пометка, приближавају научној истини онолико колико je то данас највише могуће. Са друге стране, писац je тачно уочио да je употреба нуклеарне енергије предмет непосредног и готово свакодневног међународног регулисања али да многе ствари из тог регулисања нису још зреле за сложенију анализу чији би резултати водили изменама у постојећем међународном праву и да многе појаве стоје на граници између јавног и приватног права, па их он није обухватио у свом раду јер би га то, како и сам наглашава, одвело од главног задатка рада, тј. од проналажења решења за међународно регулисанье основних видова искоришћавања нуклеарне енергије у ратне и у мирољубиве сврхе. И таква, у ужем оквиру, кзьига нам пружа много. Чиньенице су изложено савесно и зато су анализе, напомене писца и његови закључци о сваком поменутом питању јасни и објективни. Али то не значи да се не осећа пишчева ангажованост у свему што води напреднијим ставовима и борби за решења која морају довести до изричите забране нуклеарног оружја у међународном праву, до разоружања и тим путем до могућности најшире примене нуклеарне енергије у мирол»убиве сврхе. Напротив, та антажованост je стално присутна. Своје уверење у напредак коме може довести употреба нуклеарне енергије, у међунардну сарадњу као чиниоци мира, и потребу за непрекидним напорима да се и међународног права створе међународни односи који he искључити употребу нуклеарне енергије у ратне сврхе а дозволити њено свестрано искоришћавање за бољи живот целе међународне заједнице писац je нагласио у закључку своје студије. Друкчије не би могло ни бити. Може ли се порећи чињеница да би нам претила стална опасност од разарања нуклеарних уређаја и класичним средствима ратовања, чак и онда када би нуклеарно оружје било изричито забрањено и његови стокови уништени а примена нуклеарне енергије као енергетског извора постала распрострањена. Једини излаз из тога je стварање услова који ће рат, мада правно већ забрањен, учинити немогућим у стварности. Ово je само један вид сложености предмета рада друга Шаховића али, можда, погодан да се укаже на то колико питања из области међународних односа je везано за тај предмет, рада и на успех писца у његовом повезивању са проблемима који књизи дају характер и правке и политичке студије. На крају треба рећи да je писац навео ширу библиографију у којој су дати и извори а у прилозима своје саопштење о општим карактеристикама међународних уговора Југославије о сарадњи у области мирнодопске употребе нуклеарне енергије, листу међународних уговора СФРЈ о мирнодопској употреби нуклеарне енергије и хронологију нуклеарних експлозија.

Др-

Вида Чок