Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

459

Др. Милан Шаховић: НУКЛЕАРНА ЕНЕРГША И МЕЂУНАРОДНО ПРАВО, Београд, 1964, Институт за међународну политику и привреду, с. 266 + 18.

Као што сам писац каже у уводу, цшь његовог рада у овој књизи био je да покуша одговорити на питање како су и колико откриће и употреба нуклеарне енергије утицали на међународно право. Да би до тог утицаја дошло, тј. да би се међународно право под њим даље развијало, нужно се намеће потребу да се проблеми претходно научно расправе, да се сагледају друштвене последице употребе нуклеарне енергије, као нове појаве у енергетској основи савременог друштва али и њене разорне снаге jep се она на жалост тако и представила савременом свету 1945. Заслуга je писца што се он у приступу овој проблематици, указујући на њену ширину и сложеност, ограничио на испитивавье оног што je до сада привлачило највећу пажњу светске јавности, на питање забране нуклеарног оружја и куклеарних експеримената и, у вези са тим, на мере којима je циљ да смање нуклеарне опасности које су по свои характеру међународне. И даље, он je испитивао начела и институционалне облике сарадње држава у циљу мирољубиве употребе нуклеарне енергије. Али, такав прилаз расправљаном проблему увео га je у анализу појава и чињеница из области међународних односа без чијег познавања правки закључци не би имали сврхе. Тим путем писац je дошао до резултата који су објективна оцена стања и који могу бити основа за даља испитивања и даље закључке. Пошто je у уводу истакао главне проблеме који се у међународном јавном праву постављају у вези са открићем и искоришћавањем нуклеарне енергије, писац je изложио матарију у пет глава. У првој, он je разматрао значај нуклеарне енергије за међународне односе, и у вези са тим приказао почетак сарадње држава на нуклеарном пољу. Загим, утицај нуклеарне енергије на тзв. хладни рат и трку у наоружању (који прате послератни развитак међународних односа са неједнаким интензитетом али непрекидно), на успостављање равнотеже блоковских снага и прве резултате сарадње држава на нуклеарном пољу, што je довело до позременог попуштања међународне затегнутости и до решавања неких проблема које je наметнуло искоришћавање односно могућонсти неких видова искоришћавања нуклеарне енергије. У другој глави расправља се о међународноправној проблематици употребе нуклеарног оружја. Ближе, постављају се питања да ли међународно право забрањује употребу овог оружја, затим питање одговорности због његове евентуалне употребе, какав je досадашши ток преговора о забрани нуклеарног оружја и шта je у том смислу учшьено на развоју ратног права, и најзад, какве могућности постоје за решавање питања законитости односно незаконитости употребе нуклеарног оружја. У трећој глави писац je изложио проблем правних мера за спречавање нуклеарне опасности у данашњем свету. Реч je о међународноправној проблематици везаној за нуклеарне експерименте, о делимичним мерама за сузбијање негативних ефеката трке у наоружању, и о могућностима ко je државама стоје на расположењу да се, користећи се међународним правом као превентивним средством, боре против нуклеарне опасности. Четврта глава посвећена je питањима међународноправног режима сарадње држава у цил>у мирнодопске употребе нуклеарне енергије. У њој се расправља о положају држава у уговорима о сарадњи на искоришћавању нуклеарне енергије, о правном механизму те сарадње, о регулисању мирнодопске употребе нуклеарне енергије и о развитку међународног права на тој основи.