Анали Правног факултета у Београду

Проф. Ј. Стефановић je у својим објављеним радовима пре рата посветио пажњу поред обраде проблема уставног права и проблемима управног права у својим запаженим члаыцима у Архиву за прав не и друштвене науке, Мјесечнику и другим правним часописима. Личност проф. Ј. Стефановића и његово потпуно владање теоријом нашег и упоредног права посебно je изражено у његовом животном делу Уставно право Југославије и компаративно право које je прво објављено у једној књизи 1950 а друго допуњено издање објавл>ено у две књиге 1956. Проф. Јован Стефановић задржава истакнуто место у развоју наше правне мисли. Изванредно радан али увек скроман, свакад посвећен актуелним политичким и правним проблемима, јасан у својим излагањима, увек доследан слободарским традицијама своје генерације умео je да сагледа нашу нову стварност и да својим делима и делатношћу као научник и јавни радник* да озбиљан и запажен прилог развоју савремеке југословенске правке науке.

Д. Ђ. Денковић

ЖОРЖ ГУРВИЧ (1897—1965)

14 децембра 1965 у Паризу умро je Жорж Гурвич, професор Сорбоне, један од најпознатијих социолога у свету, велики пријатељ наше земље и недавно изабрани i-шострани члан Српске академије наука и уметности. Гурвич je званично, као гост нашаг социолошког удружења, посетио нашу земљу 1957, када je и на нашем Правном факултету одржао предавање о дијалектици и социологији које je објављено у Аналима 1958. Ж. Гурвич je свој научни рад почео још пре револуције у царској Русији,. где je завршио права, а професор му je био, између осталих, и бивши професор нашег факултета др Тарановски, за кога je сачувао своје поштовање све до смрти. У почетку се бавио филозофијом и теоријом права. После револуционарних догађаја емигрирао je из Русије и нашао стално боравиште у Паризу, где се почео бавити претежно филозофијом и социологијом права. Докторирао je на Сорбони двема тезама о друштвеном праву, које значе датум у проучавању овог питања. Пре рата je значајан и његов рад на покретању најпознатијег правнофилозофског часописа тога времена Archives de philosophie du droit et de la sociologie juridique.' С питања опште филозофије (написао je књигу о немачкој филозофији и науци о моралу) и филозофије права (најзначајније дело о правном искуству и плуралистичкој филозофији права), Гурвич уочи рата све више прелази на питања социологије права (познато дело о овој дисциплини) и опште социологије, да би се током и после другог светског рата потпуно посветио општој, теорији социологије. Он je створио свој сопствени систем теоријске социологије, заснован на тзв. „дубинском“ схватагьу социо-

467

IN MEMORIAM