Анали Правног факултета у Београду

468

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

логије, на плурализму и дијалектици, и постао je најзначајнији социологтеоретичар y Француској, где je и предавав социологију на Сорбони, и jeдан међу неколико најпознатијих у свету. Најзначајније му je дело Савремени позив социологще (преведено и у нас) и Друштвени детермипизми и људска слобода, а организовао je и уредио издање једног синтетичког дела о социологији ( Traité de sociologie), за које je сам написао делове о теоријској социологами. С нашим социолозима je одржавао врло присне и пријатељске односе. Несебично je помагао свим нашим млађим социолозима који су одлазили у Француску ради усавршаваньа. Живо се интересовао за наш систем социјалистичке самоуправљачке демократије, који je свуд истицао као систем који данас највише одговара идеалима хуманизма и напретка и ватрено се залагао за његову афирмацију и у својим списима и живом речју, јер je и сам заступао слично гледиште у погледу друштвеног уређења (које je изнео у делу Декларацией социјалних права). Поред губитка који je претрпела наука, његови пријатељи оплакују и губитак ретко симпатичног, живог и топлог човека, који je умео да буде одан пријатељ.

Радомир Лукић