Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

Д ИСКУ СИ ОНИ САСТАНАК И СКУПШТИНА МЕЂУНАРОДНОГ УДРУЖЕЊА ЗА ИСТОРИЈУ ПРАВА И ИНСТИТУЦИЈА (AIHDI). У оквиру XII међународког конгреса историјских наука у Бечу од 29 августа до 5 септембра о г. одржан je први дискусиони састанак и Генерална скупштина Међународног удружења за историју права и институција (Association internationale d’Histoire du droit et des Institution AIHDI). Одлука да ce оснује AIHDI донета je на XI међународном конгресу историјских наука у Штокхолму 1960 a оснивачка скупштина je одржана у Падови 1961. Задатак je Удружења да помаже рад и сарадњу међународних, националних и регионалнихудружења и установа који се баве правном историјом, и да правној историји обезбеди одговарајуће место у Међународном комитету историјских наука и другим међународним установама које су заинтересоване за историјске науке. Њихова активност je за сада управљена у два смера: објављивање библиографија и другог документационог материјала и организована међународних научних скупова. Већ су објављене прве свеске Библиографије које обухватају радове из области правке историје неколико земаља. Припремљен je и у току 1966 изаћи ће из штампе Полис удружегьа и установа које се баве правном историјом и списак периодичних публикација које они објављују, са најнужнијим подацима о њима. На Конгресу у Бечу одржан je Први међународни дискусиони састанак који je организовао AIHDI. Тема о којој се дискутовало била je: Организација правосуђа основи, структура и друштвена стварност. Основ за дискусију представльала су четири рада који су унапред штампани или умножени и достављени учесницима. То су: Hans Julius Wolff; Organisation der Rechtspflege und Rechtskontrolle der Verwaltung im ptolomäisch-römischen Ägypten bis Diocletian; Boguslaw Lesnodorski : L’élément social dans VOrganisation judiciaire aux XVIIIe —XX siècles; Ch. Lefebvre: Juges et savants en Europe du XHIe —XVIe siècle; L’apport des juristes savants au développement de l’organisation judiciaire; Ryosike Ishii Shuzo Shiga: Factors in the évolution of judicial Organization in the far eastern count tries. Највише су дискутована питања у вези са „друштвеним елементом у правосуђу“. Констатовано je да су разни облици учешћа народа у правосуђу познати човечанству од врло давних времена. У законодавства буржоаских држава унети су под утидајем Француске револуције а по узору на енглески jury. Неки облици учешћа народа у правосуђу били, су уведени у Француској већ 1791. Наполеон их je у току 1810—1811 учинио обавезним у целој Француској а затим и у Белгији и Италији. У току XIX в. jury je био проглашен „једним од основних фактора буржоаског либерализма“ а касније и „интегралним делом правне државе“. Под утицајем ових идеја, разни облици учешћа народа у правосуђу били су уведени у многим државама: у Шпанији, у многим немачким државама, у Мађарској, уједињеној Италији, у ослобођеној Белгији, Русији, Мексику, Јапану и многим државама Латинске Америке. Разни усвојени облици своде се на два основна