Анали Правног факултета у Београду

470

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

са многим варијантама; или je судско веће састављено искључиво од лаика-грађана (слично енглеском jury-u), или je састављено делом од професионалних суди ja с тим да су грађани-лаици у положају пресудитеља (слично немачком Schaffengericht-u). После Првог светског рата осећа се супротна тенденција. Она ie почела у Немачкој где je jury проглашен за „страно тело увезено из Француске“. У Аустрији Ханс Келсен je развио теорију да права демократија тражи професионалне судије а не »12 seigneur s-a« . На Международном конгресу у Палерму 1933 и на Конгресу правника словенских земаља у Братислави исте године порота je била предмет оштрих напада. Најзад у акцију je ступио и фашизам. У таквим условима било je учешће народа у правосуђу укинуто, или ограничено у многим земљама: Мађарској, Шпанији, Аустрији, Југославији, Италији, Пољској и Немачкој. После другог светског рата у многим капиталистичким земљама ce поново траже путеви да се „успостави веза између судова и јавног мњења одн. друштва у целини“. Притом се најчешће усваја систем који je комбинација два основна система, уз општу тенденцију смањења броја поротника и присудитеља. Посебно место и посебан значај има ово питанье у социјалистичким земљама. Већ у току Октобарске револуције изражени су неки основни принципи који су на разне начине спроведени у свим социјалистичким земљама, у зависности од њихових специфичних услова. Ти принципи су; изборност свих суди ja, комбинација професионалних и лаичких судија у већу, и смањење формализма у поступку и „приближење суда народу“. У последње време oceha се тенденција да се у неким случајевима искључи учешће државних органа (арбитраже у радним односима, мировна већа у фабрикама, кућама, итд.). Истакнуто je, најзад, да се свуда у свету још увек дискутује врло живо о недостацима и преимућствима лаичког и професионалног судства и да се у многим земл>ама проучава питање реформе судства, при чему се негде тежи за проширењем а негде за смањењем улоге „друштвеног елемента“. Из тога се закључује да још увек нису нађена решења која би на задовољавајући начин уравнотежила улоге професионалних судија („стручног и рутинираног елемента”) и судија лайка („друштвеног елемента”) Живу дискусију изазвало je и питање доприноса правника теоретичара (учених правника) развитку правосуђа у XIII —XVI веку. БЬени закључци се могу свести на следеће: Почевши од краја XII в. у Италији, Француској, Енглеској, на нешто различит начин у Шланији и, крајем XIII в., у Немачкој, правосуђе je под јаким утицајем римско-канонског права. Почевши од краја XIII в. преовлађује утицај римског права у Италији и, нешто касније, у Француској и Шпанији. Овај утицај je вршен преко учених правника који су били чланови краљевских савета или врховних судова. Резултат свих ових утицаја било je увођење у цивилно судство римско-канонског поступка, онаквог какав je примешивая у црквеном судству, са варијантама изазваним локалним специфичностима. Ове особености су временом заузимале све значајније место, па су ce поступци y појединим земљама развијали све самосталније a римско-канонски поступак, чији су зналци и ноСиоци били учени правници, добио je место ius commune. Општа атмосфера на овом састанку и тон дискусије били су пуни настојања да се нађе заједнички језик и сарадња учини што кориснијом. Зато су и критике и сукоби мишљења, којих je било и многих и оштрих, остали до краја у границама научног расправл>ања заједничких проблема. На Генералној скупштини Удружења, ко ja je одржана 1 септембра, усвојен je нови Статут и изабрана нова Управа (Биро). Статут предвиђа да прави чланови Удруженьа могу бити „међународне, националне и регио-