Анали Правног факултета у Београду

иалне групације које се интересују за историју права и институција“. Ванредни чланови могу бити „фондације и научне установе које се интересују -за историју права и институције”. Скупштину сачињавају по један представнпк сваког члана а право гласа имају само представници правих чланова. Новоизабрани Биро сачињавају председник Ж. Годме (J. Gaudemet, -Француска), потпредседници X. Тиме (Н. Tieme, Зап. Немачка), J. Бардах (J. Bardach, Пољска) и К. Г. Мор (С. G. Мог, Италија), секретар Р. Фенстра (Е, Feenstra, Холандија), благајник Ј. Жилисен (J. Gilissen, Белгија), и чланови J. Торн (J. Thorn, САД), X. Милсон (Н. Milson, Енглеска), X. Ленце (Н. Lentze, Аустрија), Д. Стојчевић (Југоставија), В. Ванечек (V. Vaneček, Чехословачка), Р. Ишли (R.lschii, Јапан), Р. Зорагуин-Беку (R, Zoraguin-Becu, Аргентина), М Штиклер (М. Stichler, Ватикан) и А. Гарциа-Гало (А. Garcia-Gallo, Шпанија). Одлучено je да се следећи дискусиони систанак и генерална скупштина одрже 1970 у Москви.

Драгомир Стојчевић

СИМПОЗИЈУМ О ДРУШТВЕНОЈ СВОЈИНИ. Српска академија наука и уметности Одељење друштвених наука организовала je од 20 —22 септембра 1965 у Београду саветовање о друштвеној својини, на коме су поред в елико г броја домаћих научних радника, учествовали и научниии из Совјетског Савеза, Чехословачке, Мађарс ке и неких других европских и америчких земаља, и током саветовања подпето je 25 реферата који су изазвали свестрану дискусију што je привукло знатан број учесника (просечно 150 — 200). Друштвена својина у условима социјалистичких производних односа и социјалистичког друштвеног уређења, посебно када je за ньега корактержстично самоуправљање у области производње и расподеле као што je то у нас, различите се третира у теорији, законодавству и пракси. После,дица овога су потпуно опречна мишљења и ставови о њеној природи, о томе да ли je она нравна тми економска категорија, и у којој се мери успело у њеном нормирању; да ли je у прописима о друштвеној својини, почев од Устава СФРЈ, дошла до изражаја њена сложеност као и да ли ови прописи бмогућавају њену заштиту и развој. Питанье природе друштвене својине, њеног титулара и правног регулисања, односа према осталим постојећим облицима својине у садаппьим условима као и одређивање њеног историјског места како у нашем друштвеном развоју тако и у развоју социјалистичких производних односа уопште, расправљана су и у рефератима и дискусијама на симпозијуму. Друштвена својина je посматрана са правног, социолошког, економског и филозофског аспекта што je омогућило да се разматрају и проблеми друштвених -и производних односа повезаних са друштвеном својином као што je то, -на пример, проблем заинтересованости произвођача за повећану продуктивност у условима производгье средствима у друштвеној својини, као и реперкусије које распо.дела друштвеног производа има на свест самих произвођача и управљача. Тематски прилаз проблему друштвене својине остварен je на тај начин што су реферати били груписани по материји коју су обрађивали, тако да су се издвојиле четири теме четири основна питања која се јављају y процесу откривања и научних објашњења појаве друштвене својине. То je пре свега питање својине уопште и вьеног места у праву а посебно питање места друштвене својине у правним и економским категоријама као ж њено место у историјском развоју друштва. Однос друштвене својине

471

БЕЛЕШКЕ