Анали Правног факултета у Београду

ВЕЛЕШКЕ

475

Идеја организовања оваквих заседања датира још од 1885 y којој je познато енглеско друштво, Royal Statistical Society у Лондону, прослављало 50-годишњи јубилеј, којем су присуствовали ондашњи најистакнутији статистички стручњацн већег броја европских земаља, и на којем je предложен пројект о организации једне међународне статистичке установе која би се и по цшьу и по делатности разлиновала од дотадашших међународних статистичких конгреса и била чисто научно удружење. Поднесени предлог je усвојен и те године je основан Међународни статистички институт познат под ISI (International Statistical Institute) ca 79 чланова и са задатком „да развија и да усавршава статистичке методе и да их примењује у различитим земљама света“. У историји рада овог Института од његовог првог заседања у Риму (1887) до овог XXXV Заседања у Београду познати су његови бројни и врло значајни доприносгј у области теорије и технике статистике, у у разним земљама, у организовању разних области статистике: друштвене статистике, статистике рада, статистике образованна и културе, судске статистике, статистике трговине, транспорта, цена, друштвеног стандтарда, а посебно у постављању метода прикупљања и обраде статистичких података у разним земљама једне врете међународне статистике. Веома су познати напори и резултати постигнути на подручју међународне статистике коју je у дугогодишњем периоду са успехом обављао орган овог Института (L’office permanent de l’lnstitut international de statistique, ca ceдиштем y Хагу) преко своје две статистичке публикације: Raview of the International Statistical Institute и Bulletin of the International Statistical Institute. Са настанком и развојем статистичких органа Друштва народа, а доцније ОУН, Међународни статистички институт напушта своју примарну улогу у раду на међународној статистици и уместо практичних радова у области статистике, оријентише свој делокруг рада на чисто теоријске и методолошке проблеме статистике, што je и до данас остала битна карактеристика његовог плана рада. Овај предмет свог рада Институт обрађује у низу тзв. „позваних“ и „приложених“ реферата чланова Института и статистичких стручњака најразличитијих статистичких специјализација широм света, који се дискутују на заседањима и публикују у посебним свескама од којих je до данас Институт објавио око 40 томова. На свом XXXV заседању Институт je окупио 44 землне са више од 400 делегата из редова самог Института, чланова владиних делегација, чланова међународних организација, чланова статистичких установа и посебно позваних учесника из земље домаћина. Као и на ранијим заседањима, поједине земл>е биле су застушьене са великим бројем учесника. Тако САД са 70 делегата, Југославија са 57, Енглеска и Француска са по 27, Холандија са 24, Италија и Немачка са по 21, Мађарска са 14, Канада са 12, итд. У погледу стручне структуре учесника представника земаља истока и запада валл запазити засад највеће учешће земал>а истока и њихових представника. Из шест земаља овог блока у раду