Анали Правног факултета у Београду

проблеми које je ова седница ставила на дневни ред заслужују посебан интерес. На седници статистике образована и културе поднесено je и дискутовано осам реферата. Саопштења дата на тој седници односила су се на питања просвете која je могуће разматрати са становишта квалитативног и претежно математичко-методолошког значаја. У организацији и под руководством холандског представника, у радном програму седнице разматране су следеће теме: УНЕСКО-ов програм образованна и статистика наука, квалификована радна снага и економски раст, рачунски модел система образованна у Енглеској и Велсу, статистика и планирање броја стручњака у народно ј привреди, динамика јавног образована и ниво образованна становништва Мађарске, један непараметријски тест у процени образована и Доцимологичка истраживана у оценивану студената на универзитетиша. У програму Заседања једна седница je била посвећена биометрији, на нојој je саопштено 5 реферата, углавном европских представника, у којима су обрађивана врло разноврсна подручја примене статистике, почев од радиоактивног загађивања намирница па преко проблема савременог развоја статистике у медицини и анализе сезонских варијација морталитета, све до еволуционистичке теорије наслеђа. Друштвена статистика којој je посвећена једна седница са седам реферата оправдано je очекивана са великим интересованем, пре свега из разлога што подручје ове гране статистике још увек није издвојено ни довољно дефинисано, и што се од овог научног скупа могло очекивати да пружи бар приближну класификацију проблема са којима се бави ово и сувише пространо подручје статистичког истраживања. Међутим, рад Заседања по овој тачки програма није испунио очекивања из више разлога, а пре свега, што ни je било ни једног „позваног“ реферата ни дискутанта и што су се и припреме и рад Заседања одвијали без једног задуженог организатора. У садржају тема расправљало се само о неким демографским и здравственим питанима. Последњег дана Заседања одржане су две седнице посвећене проблемима статистичког истраживана у разноврсним подручјима као што су: кибернетика, статистичка контрола управл>ана и доношена одлука у предузећима, статистички модели интерполације и екстраполације временских серија, квантитативна теорија новца, апликација^ дискриминационе анализе, лингвистика и друге. Богат и разноврсан садржај тема расправљања на овој седници речит су доказ све шире примене статистике на најразличитија подручја науке. И на овом Заседану као и у низу ранијих, Институт je успео да окупи статистичаре стручнаке .многих земаља и да значајно допринесе унапређену статистичке методологије, дејствујући, како je то неко од присущих: у раду Заседана оправдано рекао као нека врста међународне статистичке академије. Посебан значај има ово Заседање за земљу домаћина, који пре свега треба сагледати у угледу који Југославија и југословенски статистички

478

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАЈКУЛТЕТА