Анали Правног факултета у Београду

270

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

равноправности“, затим да „пријаву нових странака могу учинити три лица која имају право гласа. Уз пријаву упутити програм и статут странке Врховној команди на одобрение“ (3). Осим тога, компликовани систем избора првих органа власти у оним условима било je тешко спровести, поготову што су НОО требали брзо и ефикасно да делују и као органи власти и као политички органи НОП. Међутим, упркос оваквом постављању неких питања, овом Упутству не треба порицати сваку вредност у погледу садржине и примене, утолико пре што су неки делови овог Упутства слични Фочанским прописима и што су вероватно (иако има и других мишљења) неки делови овог Упутства примењивани приликом избора првих НОО. Међутим, ово Упутство као што je познато није ни једини ни најважнији материјал који je ЦК КПЈ имао у виду приликом давања критичких оцена првих НОО. На саветовању Покрајинског комитета августа 1941 расправљало се и овом питању (истина у објављеном материјалу са овог саветовања НОО су само дотакнути). Закључци са саветовања подстакли су делегата ЦК КПЈ да се у писму које je упутио Покрајинском комитету осврне на организацију и карактер НОО, као и на низ других питања о којима се расправльало на саветовању. Делегат ЦК КПЈ у поменутом писму пипн: „Ти одбори углавном именовани од Партије, сувише су узан облик рада за данашње услове. Намјесто тих именованих одбора треба прићи стварању одбора који би били изборни. Најправилније би их било звати народним одборима, тј. треба ићи за тим да те одборе бирају широке народне масе. Ти одбори би се могли развити у органе мобилизације маса за устанак и почетне органе будуће народна власти. Преко конференција од најмањег села до општине, срезова и читаэе покрајине, потребно je радити на формирању тих одбора, бирајући општинске одборе преко делегата сеоских конференција а среске преко делегата општинских конференција“ (4). Покрајински комитет je прихватио све критике делегата ЦК КПЈ и донео одлуку да се писмо и резолуција „темељито проради у свим партијским форумима и јединицама“. Резолуција и писмо проучавани су у неким партијским организацијама. Сматрам да сугестије о НОО у овом писму представаљју значајан корак у правилнијеа! постављању нове власти на територији Црне Горе у односу на упутство од 22 јула. У писму je нарочито подвучена демократска основа избора НОО. ЦК КПЈ није се слагао са многим поставкама изнетим у писму и резолуцији Покрајинског комитета па je писмом од 22 октобра тражио да се обустави проучавање материјала са саветовања. О питању НОО поново je расправљано у инструкцији Покрајинског комитета од краја августа 1941. У инструкции су одређени непосредни политички и друти задали партијских организација у НОП у Црној Гори. Непосредни задаци партијских организација у погледу НОО били су следећи: формирање народних одбора по селима, општинама ж грэдовима и осталим ослобођеним местима, одржавање реда у позадини и старање о исхрани војних одреда. Посебна пажња посвећена je изборима

(3) Исто, юь. IV, бр. 1.

(4) Зборник Ш, кн>. IV, бр. 2.