Анали Правног факултета у Београду

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

глашавате неке републике и уставе [...] Успоставите само црногорску народну власт, а св е друго ће доћи касније“ (7). Делегат ЦК; КПЈ Йван Милутиновић позитивно je оценио материјал са саветовања ПК, од августа 1941 и поред грешака које су изражене у материалу. У писму ЦК КПЈ он каже: „Прорада писама и резолуција извршена je и прорађена у свим партијским организацијама, и баш на бази оба документа извршена je консолидации а и јачање партијске организације, без обзира што тамо у једном и другом документу има погрешака и што их je Централни комитет одбацио као погрешне“ (8). На линији решавања овог, као и других питања од битног значаја за даљи развитак НОП, Покрајински комитет je 20 новембра 1941, упутио ново директно писмо Обласном, окружним и месним комитетима и бироима ћелија. У овом писму по питању НОО долазе до изражаја и неки нови ставови ПК. Изричито je наглашена потчшьеност НОО оружаним партизанским одредима као оружаној сили партије који су имали право и да распусте НОО. Но истовремено су предвиђени непосредни избори ошптинских НОО што je сигурно корак напред у односу на ранија упутства. „По ошптинама истакнута je у поменутом писму успоставља се власт, тј. оснивају се народноослободилачки одбори који се бирају на скупу или збору свих грађана дотичне општине. У те одборе могу, и треба да се бирају и улазе не само комунисти већ и сви родољубиви и поштени елементи који се изјашњавају за борбу против окупатора и пете колоне. Ови одбори су највећа власт у дотичној ошптини.. Они су потчињени општини. Они су потчињени оружаним партизанским одредима, четама и водовима у дотичној општини [• •. ] И народноослободилачки одбори и команде места подрођени су Народноослободилачким партизанским одредима као оружаној сили Партије, и они имају право распустити народноослободилачке одборе и смијенити команде места ако не раде у интересу народа (9). О НОО писала je и „Народна борба“ 1 децембра 1941. „Борба“ je углавном пренела Кардељев чланак који je два месеца раније објавила ужичка „Борба“. Иако чланак прилагођен политичкој ситуацији у Црној Гори, пада у очи да je у поглављу „дужности HOO“ у ставу 1) додата нова реченица које, нема у Кардељевом чланку, a која показује неправилан став Покрајинског. комитета, да je војна власт највиша власт на ослобођеној територији. У ставу 1) предвиђене су дужности одбора „да организују активнрст цијелог народа, да остваре јединство читавог народа и мобилишу ceo народне снаге да би се нашим борцима на фронту обезбиједило све што je потребно. У тој својој делатности одбори Не уско сарађивати са штабовила наших батаљона, односно одреда, који су највигиа власт на ослобођеној терито.рији“ (Подвукла ЛЬ. К.) (10). На саветовању Покрајинског комитета од 7 децембра 1941 поново су дошли до изражаја неки ранији сташови ПК у погледу НОО. У закључцима са овог, саветовања замерено je политичном руководству што „није

(7) Исто, бр. 93.

(8) Зборник. 111, кгь. I, бр. 48. (9) Исто, бр. 66.

(10) Зборник' Ш, књ. I, бр. 100.