Анали Правног факултета у Београду

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКГУЛТЕТА

манде места имају право да распуштају народно-ослободилачке одборе или чак да народне страже, које су само орган народно-ослободилачких одбора, могу да замене народно-ослободлиачки одбор“ (13). Из досадаппьег приказивања цитираних текстова упутства и других материјала Покрајинског комитета о НОО може се заюьучити да скоро без изузетка у свим материјалима Покрајинског комитета долазе до изражаја ставови о НОО који одступају од поставлено политичке линије на саветовању у Столицама a касније и Кардељевом чланку. Критичке примедбе које je ЦК КП.Т сукцесивно давао о овом питању преко'писама од 22 октобра, 10 новембра и 22 децембра 1941, базирале су се пре света на материјалу Покрајинског комитета а много мање на извештајима делегата ЦК који су се у то време налазили у Црној Гори (меЈђутим, има мишљења да су по овом питаньу претежан утицај на ЦК имали извештаји делегата ЦК). Цитирани текстови потврђују напред поменуту констатацију и истовремено ysasyjy на постојање континуираних погрешних ставова тадапльег покрајинског комитета у погледу НОО. Узроке оваквој ситуацији треба тражити, по нашем мишљењу, у брзом развоју устанка, недовољној попитичкој припремљености и искуству, непостојању неке ошлтије директиве или упутства врховног партијског руководства о овом питању (на ову тему први пут je као опште упутство објављен Кардељев чланак у „Борби“ од 1 децембра 1941, са напред поменутим изменама), као и непостојаљу редовније везе између ЦК КПЈ и Покрајинског комитета (у писму од 8 децембра Покрајински комитет сматрао je да je ово био један од узрока погрешних ставова Покрајинског комитета). Но, свакако најосновније je да се ставови ПК по овом питању не могу одвојити од других ставова по низу других питања, виталних за развој устанка у Црној Гори. Стоји чшьеница да je оваквим постављањем овога и других питања сужавана масовна база устанка, што je, као што je познато имало извесних последица за развој устанка у Црној Гори. У каснијим упутствима које je донело руководство НОП у Црној Гори отклоњени су раније погрешни ставови ПК о НОО. Овде нарочито треба споменути упутства НОО за Црну Гору и Боку од 11 и 16 фебруара 1942, којима су веома прецизно одређени политички и други задаци НОО. У даљој преписци коју je водио ЦК КПЈ са Покрајинским комитетом, питање НОО углавном није додиривано. Друго питање које je истовремено далеко значајније, поставља ce у светлу фактичког рада и садржине НОО. У вези са овим намеће се питање у којој мери и да ли je могуће сасвим одвојити функционисање НОО од постојећих упутстава који су одредили садржину њиховог рада. Чини нам се да ово одвајање није сасвим могуће. Вероватно да у многим крајевима није дошло до стриктне примене упутстава с обзиром на доста различите политичке војне и друге услове устанка у појединим крајевима Црне Горе. С друге стране неке одредбе упутстава нису могле бити примењивана, јер се могла уочити апсЈфдност њихове примене. Неке одредбе се у пракси нису могле ни спровести. (На пример, у извештају бироа партијске организације Доњоцеклинског батаљона од децембра 1941, Окружном комитету

(13) Зборник Ш, кн>. I, бр. 168.