Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПРВИХ НОО У ЦРНОЈ ГОРИ

275

КПЈ за цетињски округ каже се „Рад и дужностй НОО ћемо најуредније консолидовати. Одборници захтијевају прописе или уредбе о раду и пословању, као и печат уколико je то могуће“) (14). Међутим, не може се сасвим негирати нити формално постављати примена неких упутстава, тј. да неко упутство које je донето дан касније или истог дана када су формирани први НОО није примењивано, јер у време стварања НОО није ни постонало (овде се мисли на упутство од 22 јула 1941). Не треба изгубити из вида чињеницу да су многа питања од ванредног знача ja за развој НОП претходно разматрана и у другим форумима, па се никако не искључује могућност познавања садржине овог важног и значајног упутства од стране истакнутијих партијских руководилаца у крајевима у којима су стварани први НОО и пре него je Упутство формално објавл>ено. Сматрамо да су и други материјали Покрајинског комитета у неким крајевима примењивани jep je ЦК КПЈ тек писмом од 22 октобра тражио да се обустави прорађивање и цримена ових материјала, одакле произилази закључак чак и под претпоставком да je и обустављена њихова примена да су НОО четири месеца функционисали на основу поменутих упутстава. (Иако у овом периоду, по нашем михшьеньу, као што je већ речено, није ни дошло до неких већих неправилности. Значајније политичке грешке у погледу НОО учињене су после новембарског и дедембарског саветовања Покрајинског комитета.) У вееи са напред изложеним, значајно би било утврдити да ли се, и у којој мери примешивала директива Покрајинског комитета о потчињавању НОО оружаним партизанским одредима као и њиховом праву да именују и распуштају НОО. Мада je веома тешко на основу оскудног материала дати одговор на ово питагье, ипак има индиција да су негде оружани партизански одреди односно гьихови представници учествовали у доношењу одлука заједно са НОО а негде су се и мешали у њихову надлежност. На пример, на седници Општине Граховске поред поменутих делегата свих сеоских одбора присуствовао je и пред ставник Штаба Граховско-партизанског батаљона „сва рјешења истакнуто je у резолуцији овог одбора на овој седници су донесена у пуној сагласности и предлогу нашег граховског штаба [...] Организацију уредне контроле и извршеньа ове мјере, сједница и делегати су повјерили штабу Граховског партизанског батаљона и општинском народно-ослободилачком одбору“ (15). (Реч je о давању млинарског ујма.) Интересантне су одлуке пленародне седнице среског НОО у Шавнику од децембра месеца 1941, за посматрање односа између НОО и војне власти. Поред низа одлука усвојених на седници, пој едини делегати су тражили одобрење одговарајућег штаба да би могле неке одлуке да се спроведу у дело. На пример, делеи’ати жупо-пивске општине тражили су одобрење од Дурмиторског штаба да им дозволи размену кожа за со у Гацком, а делегати општине Дробњачке да им се да одобрење да се из Ускочке општине пренесе 50°/о од свих намирница из НОФ и да се то преда команди места у Шавнику (16). Има података

(14) Зборник Ш, иь. I, бр. 203. (15) Зборник Ш, иь. I, бр. 116. (16) Зборник Ш, књ, I, бр. 130.