Анали Правног факултета у Београду

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да су се војни штабови директно мешали у надлежност НОО. У наређењу Никшићког одреда штабу Бањско-вучедолског батаљона од 10 фебруара 1942, између осталог говори се и о овом питању: „НОО са територије вашег батаљона ■— истакнуто je у наређењу, жале се да се мијешате у надлежност НОО-а и да им на тај начин не дозвољавате да они израсту и осамостале се као једина народна власт на ослобођеној територији. Војска je орган и извршилац народне вол>е и народне власти која се чује у Народноослободилачки одбор. Војска треба да учини да се ти одбори што прије осамостале и популаришу и да заиста постану оно што они треба да буду, а никако да се мијеша у надлежност тих одбора“ (17). Такође има примера постављања првих органа власти од стране војних команди, од сеоских и општинских до среских НОО. Неравно не сматрамо и поред изнетих података да су сви НОО на ослобођеној територији Црне Горе били потчињени оружаним органима власти, нити да су сви постављани и распуштани од тих органа, јер постоје и други примери који указују на самосталност и изборност првих органа власти. Веома je значајна констатација Покрајинског комитета у закључцима усвојеним на саветовању 7 децембра 1941 да „није спроведена контрола рада народно-ослободилачких одбора од стране штабова одреда, батаљона, команда места као највише власти на својој територији“ (18). (Подвукла Љ. К.). Сматрамо да овакав развој НОО у Црној Гори у првим годинама устанка иако je у извесној мери дошло до потчињавања НОО војним органима власти не треба сматрати као специфичну црногорску појаву у развоју првих НОО већ као једну мање више општу појаву која je дошла до изражаја скоро у свим крајевима Југославије. (У Србији je, на пример, у првом упутству Посавског одреда о НОО предвиђено да одбори редовно подносе извештаје о своме раду чети односно воду. У многим крајевима Босне такође je дошло до неразумевања улоге НОО. У извештају Окружног комитета КПЈ за округ Јајце, Обласном комитету КПЈ за Босанску Крајину из 1942 каже се: „Односи војске и НОО нису најбољи, мада се у последње вријеме поправљају. Тај однос у почетку био je императивне природе. Дешавало се често пута да се сами војници односе нездраво према НОО. Ово проистиче из тога што сами војници нису упознати са значајем и улогом HOO“. Затим се истине да je и сам народ у овом крају схватио НОО „само као извршне органе наше војске“ (19), Решавање овог питана односно разграничена односа војних и цивилних органа власти наметало се свом озбиљношћу у овом крају, зато je исте године Штаб V Крајишке Козарске ударне бригаде заједно са среским козарским НОО упутио свим штабовима батаљона, командама чета и НОО на терену Козаре упутство о односима у раду војне и позадинске власти. Констатовано je да се због непознавања дужности једна власт мешала у надлежност друге власти, што je онемогућавало правилан развитак и усавршавање народне власти, па je објективно нанета штета интересима НОБ. Да би се исправили недостачи потребно je да се војне и позадинске власти придржавају својих

(17) Војно историјски институт, К. 1673, ф. 2, док. 27. (18) Зборник Ш, књ. IV, бр. 10.

(19) В.И.И., К. 1956, ф. 12. док. 10.