Анали Правног факултета у Београду

281

ПРЕДМЕТ ОБЈЕКТИВНОГ АУТОРСКОГ ПРАВА

1. О предмету објективног ауторског права у правној науци се много не расправльа. Неки правый писци прелазе преко овог питања као да не постоји односно као да се не поставльа (1). У неким делима се о предмету ауторског права недовољно јасно говори. Наиме, недовољно се раздвајају ауторско објективно и ауторско субъективно право, тако да се не може увек са сигурношћу да утврди на шта аутор мисли; на предмет објективног ауторског права, на предмет субјективног ауторског права или, најзад, на предмет и једног и другог вида ауторског права. Друкчије речено, није могуће добити јасну слику о томе да ли аутор прави довољно јасну разлику између предмета појединих видова ауторског права (2). Због таквог начина расправлвања не може се, посебно, добити јасна представа о предмету објективног ауторског права. НаЈзад, може се рећи да правый писци питакье предмета објективног ауторског права, уколико га уопште постављају, углавном и не постављају као самостално, издвојено питање већ у склопу других питања, на пример, у склопу питања појма ауторског права, места ауторског права у систему права* и др. (3). Тако je ово питање остало до данас углавном необрађено. Недовольна обрађеност питања предмета објективног ауторског права може да се објасни релативном младошћу ове области права (појавила се тек почетном XVIII века), неприхватавьем у преовлађујућој мери ове области као самосталне гране права, недовольном развијеношћу у неким земльама (у економски и културно заосталијим земльама), занемаривањем основных теоријских питана, особито у позитивноправним областима која задиру у суштину права као друштвене појаве (на пример, у буржоаским земльама; у овим земльама се по правилу не расправльа о основным питањима много старијих области права него што je ауторско право, на пример, о предмету трађанског права односно области за које се сматра да улазе у његов са■став) (4). 2. Кад се говори о предмету објективног ауторског права мисли се на ауторско право као скуп правних норми или, друкчије речено, на ауторско право као облает права. Предмет ауторског права у овом смыслу разликује се од предмета, субјективног ауторског права као правые власти коју субјект нрава оснива на нормама објективног ауторског права. С обзиром да питање предмета објективног ауторског права углавном није обрађено од стране правые науке ни у буржоаским ни у социјалистичким земльама, а ни иначе, и да у ствари и није у доволвнбј мери поставльено

(1) В., на пример, Henri Desbois; Le, droit d’auteur, Paris, 1950; La propriété littéraire et artistique, Paris, 1953; Paul Olagnier: Le droit d’auteur, 2 vol., 1934.

(2) В., на припер, др. Војислав Спајић: Ауторско право, Сарајево, 1957, с. 11 —30; Нравна природа ауторског права, „Годишњак Правног факултета у Сарајеву“, 111, 1955, е. 207—234; Dr. Alexander Elster: Urheber-und Erfinder-Warenzeichen- und Wettbewerbsrecht. Zweite Auflage Berlin und Leipzig 1928, S. 60. 85—91; Busmann-Pietzcker-Klelne : Gewerblicher Rechtsschutz und Urheberrecht, Dritte Auflage, Berlin, 1962, S. 317. seq.

(3) В., на пример, др. Војислав Спаић: н. д.; М. В. Гордон: Советское авторское право, Москва, 1955; В. и. Серебровскиј : Вопроси советскаго авторского права, Москва, 1956.

(4) В., на пример, др. Андрија Гаме: Предмет грађанског права, „Архив“, 1950, с. 419.