Анали Правног факултета у Београду

282

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

као самосталан проблем, поставља се питање има ли ауторско право као облает права свој сопствени предмет или не и ако га има, шта чини његов предмет. У правној науци се на ово питање различите одговара, уколико се о њему уошпте расправља. Испољила су се два основна схватања: 1. да ауторско право има за предмет ауторско дело као духовну (нематеријалну) творевину и 2. да ауторско право има за предмет одређен круг друштвених односа. Схватање да ауторско право има за предмет ауторско дело као духовну (нематеријалну) творевину заступа, на пример, немачки правник Елстер (Elster) (5). Он у својим расматрањима не прави разлику између предмета објективног и предмета субјективног ауторског права. На тај начин, по ньему, оно што чини предмет субјективног ауторског права или, друкчије речено, ауторскоправног односа, тј. ауторско дело, чини и предмет објективног ауторског права. Схватање о ауторском делу као предмету објективног ауторског права не може да се усвоји jep je ауторско дело предмет (објект) субјективног ауторског права. У том погледу не мења ништа чињеница да je низ ауторскоправних норми посвећен ауторском делу. Бавећи се ауторским делом, ауторскоправне норме се у ствари баве регулисањем друштвених односа који могу да настану у вези с њим. Према томе, ауторско право као облает права, као и право уопште, регулише одређен круг друштвених односа или, друкчије речено, одређену облает друштвеног живота. Отуда су у праву они правки писци који говоре о друштвеним односима као искључивом предмету објективног ауторског права. О друштвеним односима као предмету објективног ауторског права говори у немачкој правној литератури, на пример, проф. Улмер (Ulmer) каже: „Ауторскоправни поредак регулише правне односе на кгьижевним и уметничким делима“ (6). Остало расправљање проф. Улмера о предмету ауторског права, найме о ауторском делу, односи се у ствари на предмет субјективног ауторског права (7). О друштвеним односима као предмету објективног ауторског права говори се много више у социјалистичким земљама. У вези с тим постављају се два основна питања: 1. који ja то круг друштвених односа који чини предмет објективног ауторског права и 2. je ли круг друштвених односа који регулише ауторско право довољно специфичан да може да се каже да ауторско право има свој сопствени предмет регулисагьа. Што се тиче круга друштвених односа који чини предмет објективног ауторског права, правни писци социјалистичких земаља такође су сагласни да су то односи поводом ауторских дела као интелектуалних творевина у области кгьижевности, науке и уметности. О томе, на пример, совјетски правник М В. Гордон (8) каже: „Совјетским ауторским правом називамо

(5) В. дело наведено под (2).

(6) В. Dr. Eugen Ulmer: Urheber-und Verlagsrecht, Zweite Auflage, BerllnGöttlngen—Heldeiburg, 1960, S. 1.

(7) В. дело наведено под (6), с. 1 и 10 —14. (8) В. дело наведено под (3).