Анали Правног факултета у Београду

ПРЕДМЕТ ОБЈЕКТИВНОГ АУТОРСКОГ ПРАВА

285

ауторско право уврсте у грађанско право, позивајући се на то да грађанско право управо регулише имовинскоправне односе и с њима повезане личноправне (неимовинске) односе (20). Међутим, прво, чак и ако се узме као тачно да грађанско право регулише обе наведене врсте односа, то никада нису били односи поводом ауторских дела као интелектуалних произвола већ поводом матери)алних добара и услуга; друго, личноправни и имовинскоправни односи које регулише ауторско право везани су за. ауторска дела у области књижевности, науке и уметности као специфичну врсту добара специфичне области живота: у средишту тих односа су ауторска дела, а мтаеријална или друга садржина односа у вези с тим делима je само одраз постојања дела. Према томе, личноправни и имовинскоправни ауторски односи нису ма какви односи личноправног и имовинскоправног характера већ односи поводом ауторских дела као специфичне врсте добара специфичне области живота. То им даје својство посебности у односу на све друге друштвене односа и то захтева посебан круг правних норми ауторскоправне норме. Чак и у земљама у којима je у законодавној пракси ауторско право сврстано у грађански кодекс, као на пример у СССР-у (21), регулисано je у посебном одељку, чиме je на одређен начин призната ньегова специфичност и његово својства посебне области права. Према томе, ауторско право има свој сопствени предмет регулисања. То су друштвени односи поводом ауторских дела као интелектуалних (духовних, нематреијалних) произвола у области књижевности, науке и уметности. С обзиром да има свој сопствени предмет регулисања, ауторско право представља посебну грану права. По ширини области живота коју регулише, по богатству појмова, принципа и институција оно то и заслужује. Правна наука то треба да призна и прихвати. Са овим признањем не треба мешати законодавну технику регулисања ауторског права, тј. да ли га законодавно изразити у посебном акту или у склону неког другог, нити пак мешати евентуално повезивагье са некой другом облашћу или граном права у цшьу остварења одређене наставно-педагошке сврхе. То су одвојена питања која у основи са признањем ауторском праву својства посебне гране права нису повезана и узајамно условљена. Практична решења не смеју да помуте научна објашњеша, нити пак научна објашшења треба да спречавају практична решења ако су она рационална.

Др.

Живолир С. Ђорђевић

(20) В., на пример, дела наведена под (3).

(21) В.: Основи грађанског законодаветва Савеза ССР и савезних република, Основи грађанског законодаветва и грађанског судског поступка СССР и савезних република, издагье Института за упоредно право, Београд, 1963.