Анали Правног факултета у Београду

О СУДОВИМА ЧАСТИ ПРИВРЕДНИХ КОМОРА

291

Анализирајући законске прописе и праксу судова части могло би ce закључити да су добри пословни обичаји у ствари поступцц привредних организацией који су у складу са пословним яоралом. Следствено томе, повреде добрих пословних обичаја састојале би се у поступцима привредних организација који су противни пословном моралу. Од интереса je овде приметити да се у одлукама судова части најчешће не говори о повредама добрих пословних обичаја већ. о „повредама добрих пословних обичаја и пословног морала“, а тако се изражавају и правилници о уређењу и поступку судова части (в. на пример, чл. 3 Правилника о уређењу и поступку Суда части при Привредној комори града Београда). Основни елементи тог пословног морала чије поштовање представља садржину добрих пословних обичаја одређени су начелима о пословању на тржишту, формулисаним у Основном закону о регулисаньу пословних односа на тржишту (чл. 1 друштвене заједнице; уздржавање од поступака који су управљени на наношење штете другој привредној организацији, друштвеној заједници или појединцима; међусобно поверење и узамајнма сарадња; поштовање важећих прописа и смерница друштвених планова; уздржавање од искоришћавања тренутног стања на тржишту ради постизавьа неоправдане или несразмерне имовинске користи; лојална и здрава утакмица; савесно испуњавање својих уговорних обавеза; уздржавање од поступака којима се нарушава јединство тржишта, ограничава слобода утакмице, друге привредне организације ставлзају у неравноправан положај на тржишту, или се друге организације, установе или грађани стављају у повлашћен положа) на тржишту; културан однос према пословном партнеру и потрошачу, то су оквири и основна садржина пословног морала који се формира у условима нашег права и општих моралних норми и за њихове потребе. Инспиришући се овим основним идејама, судови части за разлику од репресивне функције судова на плану кривичних дела и привредних преступа могу квалификовати разноврсне и стално нове поступке као повреде добрих пословних обичаја и тако се супротстављати нежељеним поступцима који се нё| могу унапред сви предвидети и једном заувек кодификовати у једном домену у коме људи руковођени одређеним интересима могу показивати велику инвентивност. Квалификујући тако разноврсне поступке привредних организација као сагласне или противне пословном моралу, судови части не само да полазе од констатације постојања одређеног пословног морала већ са своје стране врше и његово активно усмеравање и формиравье и на одређен начин утичу на привредни живот земље. У томе лежи велики знача) стваралачке прайсе судова части. 6. Добри пословни обичаји нису просто species општег по)ма правних обичаја. Неки пословни обичаји јесу истовремено правни обичаји али то није увек случа). Да би до образовања обичаја уопште дошло потребно je да се у стварности довольно дуго и довољно често понавља одређена ситуација, одређен друштвени однос, и да се људи, кад год се та) друштвени однос понови, понашају увек на исти начин, док се у свести људи не створи представа о обавезности таквог правила понашања. Следствено томе, повре-