Анали Правног факултета у Београду

можда je баш у том свои делу конструкции а повреде добрих пословних обичаја најпотребнија и најкориснија и заслужује највећу пажњу судова части. Тама где истовремено постоји и привредни преступ, интерес друштвене заједнице да се примени санкција и тако врши сузбијање одређених поступака задовольен je (често и у већем степену) изрицањем санкције предвиђене за привредни преступ. 8. Постојање конкретне штете није појмовно обележје повреде добрих пословних обичаја нити je то материјалноправна претпоставка за изрицањезаконом прописане мере од стране суда части. Довольно je да постоји повреда нечијег интереса интереса појединца, правног лица, неке службе одн. професије или читаве друштвене заједнице. Повреда пословног морала, који као и морал уопште представља израз људских интереса, увек значи и повреду неког легитимног интереса. И то je за поступање суда части довољио. Ако би било друтачије, заштита добрих пословних обичаја би била мање ефикасна jep се не би могло реагрвати на бројне повреде добрих. пословних обичаја које се нису завршиле конкретном штетом али којима. je повређен нечији интерес и које ако буду настављене или поновљене или учињене од стране других чланова коморе под другим условима могу представљати joui тежу повреду нечијег легитимног интереса па довести и до конкретне штете. Али ако je повредом доброг пословног обичаја истовремено проузрокована конкретна штета, та чињеница je релевантна и од значаја за утврђивање степена одговорности и изрицаьье мере од стране суда части, па се у том правду може вршити извођење доказа. 9. Поред изрицања мера за повреду добрих пословних обичаја, што им: je основна функција, судови части још изричу мерё друштвене дисциплинепротив чланова коморе који се не придржавају обавезних заюьучака коморе. Реч je о закључцима коморе који се односе на статутарна питања и закључцима донетим у пословима за које je то предвиђено савезним законом или прописима донетим на основу савезног закона, при чему овакви закључци треба да садрже клаузулу о обавезности придржавања закључка (чл. 43 Основног закона о јединственим привредним коморама и пословној сарадњи у привреди). Упркос терминолошкој разлици коју закон чини између „мера“ за повреду добрих пословних обичаја и „мера друштвенедисциплине“ за непридржавање обавезних закључака коморе (што се иначе у одлукама судова части не чини), може се поставити питање у којој мери je оправдано поступке непридржавања обавезних закључака коморе појмовно разликовати од поступака који представљају повреде добрих; пословних обичаја. И једне и друге „мере“ исте су по врсти, и једне и друге изриче суд части и по истом поступку, а еластичност појма добрих пословних обичаја допушта да се као њихове повреде квалификују и поступци непридржавања одређених обавезних закључака коморе. Добро послованье, које мора бити основ садржине добрих пословних обичаја, не може а да не обухвати и придржавање обавезних закључака коморе. Такви закључци представљају средство за остварење функција и циљева коморе, које ce управо и оснивају у циљу заједничке делатноети на унапређивању произ-

293

О СУДОВИМА ЧАСТИ ПРИВРЕДНИХ КОМОРА