Анали Правног факултета у Београду

ПОХАРА И УТАЈА ЗА ВРЕМЕ ПРВЕ> ВЛАДЕ'КНЕЗА МИЛОША

303

пресудили да село исту поару плати, то. вам одобравам и препоручујем, да све селу препрећујете да новце скупи (16). Ова пресуда показује само да je колективне одговорности за крађу још увок било али не показухе и у којој мери се она практиковала и да ли je као мера утицала на смањење броја крађа. Од наведене пресуде свакако je много Важније и од већег знача ja упутство од 7 августа 1831 (17) које потпуно супротно упутству од 21 марта 1831 предвиђа колективну одговорност а поред тога износи који су узроци (наравно то нису ни основни ни сви) великог броја крађа, задатке и дужности органа власти и судова, истражни поступай, доказна средства, итц, Значај овог упутства je изванредно велики како због негирања упутства од 21 марта 1831 тако и због оцена о распрострањености кривичног дела крађе и начина борбе против њега у истражном поступку. Упутство довољно речито илуструје функционисање установе колективне одговорности за кривично дело крађе тридесетих година прошлог века. Опадање и нестајање ове установе и овакве праксе условљено je снажењем, учвршћивањем а тиме и оспосопбаљвањем органа власти да

(16) ДАБ Шабачки суд 1828 1830, 27 јуни 1830. (17) Крез Милош и Пародии суд под № 1853 разаслали су судовима следеће упутство: „Будући да се арање стаја, подрума и остали зграда, и крађа коња, говеда, свиша, оваца, коза, јагањаца, јарића и тим подобна, свуда по држави нашој сваки дан више и више умножавати почелд; чему се вйди да су највише узрок Наиски Судови и капетани што су капетани у немарност ту ствар забацили, истраживанье на Суд Наиски одбацујући, Суд пак Наиски с једне стране поред судејски послова и не може се о истраживању бринути као што би ваљало, и тако одбаца истраживаше на кметове, а друге пак стране врло мекано у том поступи, што овакове лопове, кад се пронађу, с врло малом казни одпушта, и тако су лопови почели згодну ову прилику на пољзу употребљавати, одкуда се силна штета по народу чини; зато, да би се једном ово уколико je могуће укинуло, у согласију с Њиовом Светлости Милостив ејшим Господаром и Књазом Нашим најоштрије вам се налаже: ~1. Да капетане вама подручне Суду вашим, да призовите и њима објавите, да je височајша озбиљска вам и заповест, да сваки капетан по свима селима своје Kaneraroije заповеди, да сваки она кога поарају, одма јави кмету своме да je поаран, које кмет одма да истражује, а он сам, сиреч поарани, да буде дужан међу тим отићи и јавити то своме капетану, на ко je капетан без свакога оклевања где био да био да оде на поарано место, и како оно село, у коме je крађа или поара учишена, тако и сва околна, на ко je би подозрение пало, ко je поару или крађу учинио, употребивши где нужно буде и казн са штаповима. У догађају пак, где се лопов пронаћи никако не би мого, онда капетан заједно са кметовима да повата све подозритељне л>уде, на које нико неће да се подјемчи и да их под стражом у Суд Наиски пошље. ~2. Суду Неискоме оштро се налаже, да оне људе, које му капетан и кметови пошљу из подозрења за такову поару или крађу, једнако у апсу задржи и на сваки начин за поару или крађу испитује, и ни једнога да не пусти донде, Докле се или рсуз не нађе, или докле се за уапшене не подјемчи оно село, које их je истурилО. Ако би тако испитујући дознао ко je поару или крађу учинио и таковога би ухватио, то таковога макар и најмање поара или крађа била, да не пусти докле Суду Народвьем не јави точно ствар описавши, којом ггриДйкбм да не изост'ави јавити, каковога je владања онај лопов био пре оне поаре или крађе, и ако je још кад какойо злочинство учинио, који пут je и шта учинио,. коме- известију да дода и пресуду своју и капетанву, на ко je ће из Суда Народнијега одобрења йли преиначење следовати. У догађају пак, где се лопов никако прбнаћи Не би могао, онда се Суду Наискоме совршено забрањују заклетву употребљавати будући се лако мислити може да ће се онај који je поарао или украо, заклети да није он то учинио и да ce je он још кад je пошо у арање или крађу за криву заклетву сћремио. ~Осим тога ни у друтоме догађају Суд Наиски нема власти заклетву допустити, док не добије дозволење од Суда Наррдњега. ~Ако се при свем истраживању рсуз не би kâinô, онда село оно, у коме je поара или крађа учињена, поару или крађу да плати, који новди да се пред ставе У Суду Наискоме за неко време, по коме року, ако се пак рсуз не нађе, да се поараном, а у противном догађају рсуз да како поару и дуплир, тако и сву сеоску дангубу и трошак: но и то да се не изврши пре него што.се јави Суду Народњем. Суд Народни Србски“ (ДАБ Шабачки -суд 1833 (781—1073) а. исти документ се налази и у ДАБ ЗМП XXIX, с. 102).