Анали Правног факултета у Београду

242

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

врста лука не сме се натапати плављењем јер би га тако вода могла поткопати и подлокати. Утврђене удела, ред и обређај натапатьа не сме нико сомовољно кршити и кварити. Ко би то учинио излаже се осуди јавног мнења и дужан je накнадити штету која одатле настане. Због кварења утврђеног реда долази често до свађа и туче. Да би се то избегло обично се сваке године одреде људи који he пазити на одржавање реда (водари) и одбор који ће расправљати спорове. Међутим, понекад ти одбори не могу ствар да среде, па се странке обраћају суду који спорове решава водећи рачуна о уговору деоничара и месним обичајима. Губитак и отуђење права на натапање. Деоничар губи своје право на воду када отуђи цело земљиште заједно са водом која му припада. У случају продаје једног дела земљишта деоничару се сманује сразмерно и удео у води. Међутим, догађа ce случај да неко уговором пренесе приликом делимичне продаје свога земљишта мањи или већи део него би сразмерно на то отпадало. Има опет случајева кад нако прода део земљишта без воде и део воде без земљишта, и то се према устаљеним обичајима сматра дозвољеним. Има доста примера где један деоничар продаје по неколико „сахата“ од дела воде који му припада. То може продати неком од садеоничара а може чак неком који до тада није био деоничар. Цена једном сату воде доста je висока. У старој Југославији за „сахат воде“ плаћало се обично по 1.000 динара. Некад се плаћало мање а некад и више, све je зависило од јачине воде и потреба за натапањем. Било je примера да се плаћало и по 3.000 динара за „сахат воде“. О продаји или поклону воде обично се сачшьава уговор код суда. Поводом продаје воде поставља се питање да ли деоничари имају право прече куповине на воду која je продана страном лицу. Стоји се на становишту да се може право прече куповине истицати само онда кад се отуђује вода заједно са земл.иштем. Онај који има право прече куповине на продатом земљиштву има то право и на воду за његрво, натапање. Предности у служењу водом. Током времена искрсавала су врло интересантна питагьа о предности у служењу водом. Поставило са питагье да ли ужива предност појење стоке пред натапањем, и натапање пред мељавом. Први случај решен je народним обичајима давно. Ту важи начело да je напајање стоке прече од натапања. Taj се проблем јавља за време сушних лета. Тада вода у Требиппьици омали, опадне и може да дође једва до села Мостаћа. Стока па и лудство у доњему току остане без воде. У таквој прилици настаје потреба да се јазови у горшем току провале да би вода могла доспехи што даље у доње корито. За извесно време натапање се обуставља јер, вели се, да су пречи људи и стока од поврћа и жита. И власти су у више махова интервенисале и издавале наредбе о проваљивану јазова. Чак су власти издавале наредбе о проваљивању јазова да би се спасила од помора риба која у вировима у доњем кориту реке заостане. Други случај изазивао je исто тако тешкоће у прошлости. Редовшщи раније подигнутих млина (воденица) стајали су на становишту да млину