Анали Правног факултета у Београду

154

АНАЛИ ПРЛВНОГ ФЛКУЛТЕТА

Појам „Fiscal Policy” употребљава ce y економској науци за означавање дејствовања финансијских средстава на националну привреду, за вођење социјално-привредне политике помоћу финансијских инструмената. По ужем схватању фискална политика ce изједначује са скупом мера које држава примењује да би дошла до својих прихода. Такве мере су, на пример, одређивање пореза, царина итд. Савременије схватање фискалне политике, меВутим, обухвата уз питања државних прихода и проблеме државних расхода, јер држава може да троши улажући средства у привреду или у изградњу јавних објеката и да тако својим трошењем произведе одређене привредне ефекте. Али класичари су испитивали само државне приходе (и то углавном пореза), а државне су расходе сматрали непродуктивним (издржавање војске, администрације и сл.). Били су против сваке државне интервенције у економска кретања, а указивали су и на негатнвне последние обезбеђивања државних прихода. Смит и Рикардо су живели и развијалн своје теорије у последњој четвртини XVIII и почетком XIX века. Прошле су прилике из доба почетка развоја енглеске индустрнје када се ова морала зашхићивати. Дошло je време када се даљи развој индустрије могао подстицати освајањем нових тржишта, а извесне врсхе пореза и заштитних царина (које су посредни порезн) постое су не само излишне него су и кочиле „слободку иницијативу”, несметано капитализирање и слободно богаћење младе буржоазије, која je своју економску н политичку снагу желела још више да развије. Истицање буржоаских захтева за укдањање свих фискалних мера може се илустровати и примером борбе енглеских индустријалаца за укидање закона о житу, која je деценијама воВена против последње заштитне царине у првој половини XIX века. Укидање разних државних заштитних пореза доводило je до просперитета најпре индустрије а после и пољопривреде. То je класичаре уверавало о истинитости њихових замисли и теорија о излишности и шкодљивости државних интервенција у привреди. Adam Smith (1723 —1790) анализира проблеме јавних финансија у петој књизи „Богатство народа”. Е. Рол сматра да ово његово „расправл,ање о начинима убирања јавних прихода чини почетну точку читаве потоње либералне теорије пореза” i 1). Пошто je изложио чувена четири пореска начела: једнакост, сигурност, прикладност и штедњу, Слшт се изјасшго за неутралне порезе, који не ремете фор.мирање понуде и потражнье робе. Порези се плаћају из три дохотка: из ренте, профита и најамнине. Он je пристлнца опорезивања зехмљишне ренте а противи се опорезивању профита; о порезу на најамнину сматра да он не погаВа дефинитивно раднички доходах: радник ће увек овај порез на

(1) Eric Roll: „Повнјест економске мисли Загреб”, 1956, стр. 136.