Анали Правног факултета у Београду

APYHITBEHE ПРОМЕНЉИВЕ, ЊИХОВО ИДЕНХИФИКОВАЊЕ И МЕРЕЊЕ

163

номист ће поставнти питање, зашто je дошло до застоја у некој привредној делатности, или како оптимално користити машине у транспортна средства, где лоцирати индустријске капацитете? итд. Политичар ће се, не ретко, упитати који од унутарсистематских чинилаца утиче на битне особености ко je носи политична организација, или, на пример, шта значе промене у социјалној структури чланова политике организације? итд., итд. Таквих и других сличних шгтања има много, њих претпоставља сваки рад, свако ангажовање у друштву, они су у средишту сваке друштвене активности. Нека од тих пнтања су сасвим једноставна, друга, опет, врло сложена, нека се стално понављају, нека ће се јавити само једанпут. Но, без обзира на њихову природу и важност, њима je заједничко једно доношење одлука. То значи да свакој акдији у друштву, ако се она свесно и рационално обавља, претходи одлука, a одлуке које се доносе не могу бити инднвидуалног характера и без ослонца на научне методе. За њихово доношење потребна je документација, која додуше није увек доступна, али коју треба произвести према начелима научног метода. Свака одлука, чак и уз респектовање свих ових захтева, проузрокује последние. Одлуке које не би биле засноване на анализи евентуалних последица, тешко би одговориле својој евреи. То значи да одлука треба да представл>а једну пројекцију у којој je готово увек присутан елеменат неизвесности њеног остварења. Ово налаже, опет, да доношење одлука мора имати за основу не само обавештење и мерење чињеница већ и њихово сагледавање у светлу извесности резултата који ce њоме желе постићи. Друштвене потребе за статистичким критеријумгша. Y испитивању погодности појединих научних поступака да одговоре овим задацима полази се од потребе да одабрани поступай носи обележје процедуре помоћу које се могу прибавити потребна обавештења о чшьеницама, а посебно да се резултати тих обавештеиа, у облику евиденције могу на задовољавајући начин укључити у већ постојећи фонд знања о друштвеним појавама. Овако схваћену функцију метода у откривању друштвегшх појава задовољава више научних поступака. Који ће од њих у примени дати најбоље резултате, зависи од појаве и од околности под којима се појава јавл>а. Они се међу собом разликују, а самим тим разликују се и резултати до којих се помоћу њих долази. Пошто je друштво категорија у којој сешојаве јављају под дејством великог броја чинилаца на које делују разне околности, једно од-својстава које мора да испугьава такав научни поступак јесте макроскопија друштва, његовог развоја, спол>них и унутрашњих чинилаца тог развоја и других особених црта друштва, друштвене организације и н.еног функционисања. То значи, макроскопија ко ja може да се квалификује као поступак научног истраживања и мереььа масовних друштвених појава. Један од најцелисходнији поступака оваквих истраживања јесте статистички метод, који представл.а „специфични метод нумеричке анализе посебних видова скупова” и који у посматрању и мерењу ових скупова настоји да отклони све што je у њшма индивидуално да би открио правилности и законитости и, како каже Аиркем, колективним показател>има описао нека надиндивидуална стања у појави.