Анали Правног факултета у Београду

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ca овим својством статистички метод постао je неопходан у испитивањима и мерењу одлика друштвених појава, са цилем да награди своје показателе који служе као критеријуми да се утврди квантитативан знача] који друштвене појаве имају. Савремени научни истраживач на подручју друштвених појава, коje су у целини попримиле масован карактер, зна да je немогуће продублено и научно изучавати било који општедруштвени проблем ако се не познаје статистички метод, његови принципи, искуство и прайса иегове примене у истраживањима тих проблема. Аруштвени радник на подручју практичног спровођења друштвених одлука мора, такоВе, да користи статистичке критеријуме да би одговорио на значајна питања формулисања извесне политике за коју je битно оценити: да ли су цилеви политике постигнути, да ли су при том коршпћени одговарајући инструменти те политике, како оценити евентуалне односе измеВу друштвених феномена итд. Посебно je истакнута друштвена потреба за статистичким критеријумима и мерама у чшьеници да je у савременом свету сваки човек неформалнн статистичар. Ограниченна и опасности у примени статистичког метода у мерсњу друштвених појава. Наглашавање потреба друштва за статистичким методом и ньеговим критеријумима има за цпл да укаже и на другу страну ове потребе. Наиме, познато je да статистички метод у својој примени на мерење и истражнвање друштвених појава наилази на вшпе ограничена и тешкоћа, које за собом повлаче читав низ проблема ко je није увек једноставио решавати. Статистички метод у својој примени на пстражнвање друштвене проблематике двоструко je ограничен: с једне стране лудским сазнањима о појавама које он треба да истражује, а с друге својим сопственим методима и инструментима којима се користи у упознавагьу са тим појавама. Сложеност друштвеног живота чини да je друштво и многе његове категорије и процесе немогуће одвојено посматрати као посебне меВусобно независне компоненте. И сам човек je као јединка друштва и биолошко и друштвено и интелектуално биће. То значи да ньегово упознаване има карактер мултидимензионалне структуре чије приказивање представла изузетно сложен задатак, поготову ако се овоме дода још и околност да се статистичким методом мере само скупови чије заједшгчке карактеристике статистички метод изражава и меру у синтетизованом, у већини случајева апстрактном изразу. Y практичним радовима статистичког карактера, статистички метод полази од мерења појава, тежећи да карактеристике тих појава изрази нумеричким показателем. Овај посао везан je за образовано најразличитијих квалификација изражених у статистичким конструкцијама, коефицијентима, индексима, стопама, другим речима, израженим у моделима чије образоване истраживачу намеће контакт са математиком, која се у примени статистичког метода у истраживану друштвених појава јавл>а као неопходан услов за утврђивање тих модела квантификацнје и као средство за нихово тумачене и научно заклучиване. Математика je, дакле, језик за изражаване у примени овог метода, a којн није увек у до-