Анали Правног факултета у Београду

Требало би, меВутим, ове податке примити са извесном резервом, једно због тога што je изванредно тешко усхановити и водити неку ноле сигурнију евиденцију о броју чокота такве лозе, а друго и због тога што je гајење овакве лозе, због њене отпорности, прилично великих приноса и нискнх трошкова за обраду и одржавагье, одувек било врло привлачно за произвођаче грожђа iî вина. VI После овога што je досад речено поставља се питагье да ли je и у којој мери политика опорезивања индивидуалних произвођача на селу ( 14 ) допринела порасту полюпривредне производње у Југославији у послератном периоду. Из многих већ раније објављених података може се јасно видети да je наша пољопривреда од 1957. па наовамо остварила значајне резултате, који се огледају нарочито у знатном повећању приноса по хектару, и то не само на имањима пољопривредних организадија, него и на имањима индивидуалних власника, што je за наша разматрања од пособие важности. Овакав пораст обима производње и повећање продуктивности рада у пољопривреди уопште, а пре свега у ратарству, не би се могао, разуме се, објаснити само магье или више адекватним мерама пореске политике. То je, као што je познато, резултат деловања низа чинилаца и низа мера предузиманих у оквиру наше аграрне политике почев од 1952. године. Ако бисмо, међутим, пажљиво анализирали читав послератни период развоја наше пољопривреде и у вези с тим посматрали и проучавали утица ј који je пореска политика имала на тај разве ј, могли бисмо да запазимо да тај утгшај није био ни тако велики ни тако пресудан као што je он, на пример, био у периоду између два светска рата. Навешћемо у вези са овим неколико важнијих чинилаца за које мислимо да су могли деловати у правду умањивања утицаја пореза и пореске политике на развој пољопривреде, не сматрајући при том да je тиме иецрпљен цео проблем.

(14) Y овом раду нису анализирапи доприноси за здравствено оспгурање полюпривредних произвођача, као ни тзв. водни допринос (за изградњу и коришћење хидромелиорациопих и иригационих система и слично). Међутим, све ове обавезе и давања, иако не спадају у порезе, по своме дејству и утииајима на развој прнватног сектора у полюпривреди често се могу изједначити са порезнма.

23

ОПОРЕЗИВАЊЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ПРОИЗВОБАЧА НА СЕЛУ

1960. год. Број чокота 144,502.537 Број пореских обвезника 311.611 1961. год. Број чокота 130,378.343 Број пореских обвезника 276.041 1962. год. Број чокота 123,479,004 Број пореских обвезника 250.981