Анали Правног факултета у Београду

ОПОРЕЗНВАЊЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ПРОИЗВОБАЧЛ НА СЕЛУ

25

произвола биле су врло често тако велике и оштре, a санкције за тьихово ненспуњавање тако озбил>не, да су пореске обавезе према њима могле изгледати сасвим безазлене. А и доцније, када je обавезни откуп био укинут, несређено тржиште пољопривредних произвола, као и непоштовање договорених цена за поједине аграрне произволе од стране многих предузећа и задруга који су се бавили откупом и трговпном таквих производа, доводило je до тога да су индивидуалыи произвођачи без икакве своје заслуге и труда могли, користећи међусобну конкуренцију разних прпередних организација при откупу пољопривредних производи, да остварују често и много веће приходе од оних на које су рачунали. Поред тога, врло често ни они сами ни су били спремнн да поштују рани je склопљене уговоре уколико су могли да наметну откупљивачима нове и, наравно, веће цене или уколико су им такве цене биле понуЬене од стране појединих предузећа или земљорадничких задруга. При оваквим околностима индивидуални власници нису се много морали бринути о томе да ли ће им редовне пореске обавезе бити нетто ниже или нетто више. Тако их оваква или онаква решена у погледу пореске политике нису нарочито могла стимулисати у правцу већег залагања за унапређење пољопривредне производње.

YnpKoc томе што у досадашњој политици опорезивања индивидуалних ползопривредних произвођача нису увек могли бити остварени сви они ефекти у погледу унапређења и повећања пољопривредне производibe који су се очекивали —■ то још никако не значи да не треба и даље радити на усавршавању садашњег система пореских и сличних инструмената који би се користили у односу на приватни сектор у полюпривреди. Напротив, чињеница да данас индивидуални пољопривредни произвоВачи располажу са око ST 1 /» обрадивих површина, али да они и поред тога сразмерно мало учествују у укупној аграрној производњи и нарочито у укупним тряшим вишковима, показује нам какве су тзв. унутрашње резерве крију у том сектору наше пољопривреде. То нам истовремено говори и о томе да je неопходно потребно посветити потребну пажњу и политици опорезивања индивидуалних власника земље, да би се на тај начин, наравно уз примену и других одговарајућих мера у оквиру наше аграрне политике, што бржим темпом повећавала продуктивност рада и уошите обим пољопривредне производње на имањима која припадају индивидуалннм ххроизвођачима на селу. При том, разуме се, политика опорезивања индивидуалних ползопривредних произвоВача не сме бити условљена само општим фискалним циљевима или чак потребама одреВених друштвено-политичких заједница за новчаним средствима, него мора, много више него до сада, да води рачуна и о економским реперкусијама које плаћање одреВених пореских обавеза може имати за пореске обвезнике и за обим и структуру њихове производње. Y вези са тим требало би испитати и у којој мери примена савремене технике и технологи] е у ползопривреди утиче на стопу раста пол>о