Анали Правног факултета у Београду

26

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

привредне пронзводње и утврднти разлоге због којих индивидуални пољо привредни произвођачи споро усвајају најновија достишућа науке. Анализа уочених појава требало би да укаже на то које би мере ваљало предузети у диљу пове Вања пољопривредне производив, а меВу такве мере свакако да спадају и одговарајуће промене у оквиру пореског система ( 16 ). Ван сваке je сумње да ће у нас опорезивање дохотка индивидуалних пољопривредних произвоВача према катастарском приходу, с обзиром на већ раније анализиране одлике тога система, бити и даље задржано, али да ће ce морати приступити отклањању неких његових недостатака. На првом месту биће потребно извршити поновно класирање земљишта, пошто je приликом увођења овог система задржана предратна класификација, ко ja je својевремено вршена онако како je то одговарало интересима некадашњих велепоседнпка и уопште богатијих слојева на селу. Таква класификација земљишта, упркос учињеним исправкама, не одговара више стварном стању обрадивих површина. Оваква застарела класификадија земљишга, затим непрецизност методологије по којој ce врши обрачун катастарског прихода, a која je досад више пута и мењана, као и примена различитих пореских стопа у опорезивању истог прихода у разним срезовима у земли, доводили су до приличных неравномерности у погледу укупног пореског оптерећења пореских обвезника како по појединим подручјима тако и у односу на поједине културе ( 17 ). ТакоВе бн било корисно за повећање продуктивности рада у пољопривреди ако би се приликом даљих измена у систему опорезивања водило рачуна и о потреби да се разноврсним пореским олакшицама и на друге сличне начине посебно стимулшпу индивидуални власници земле да лакше и уз мањи отпор него досад прихвате мере арондације и комасације о којима говоре чл. 38, 50. и 51. Основног закона о искоришћавању пољопривредног земљишта од 23. IV 1965. (пречишћени текст). Пако je опште познато да je досадашњи развитак пољопривреде и села и у нас и у другим земљама показао да je изванредно тешко, ако не и сасвим немогућно, пронаћн и створити такав систем опорезивања који би сви пољопривредни произвоВачи свесрдно и без резерве прихватили, ми ипак на основу досадаппьих искустава имамо право да се надамо да Be се у нашим условима, даљим развијањем и усавршавањем постојећих и евентуално увоВењем нових пореских инструмената моћи обезбедитн воВење такве пореске политике према индивидуалним пољопривредним произвоВачнма која би их, више него досад, заинтересовала за рационалнију, ефикаснију, разноврснију и веБу пољопрнвредну производњу.

Ар

Велимир Васић

(io) Божидар Јелчић, Економски и друштвени аспекты опорезивања индивидуалннх гтољоприврсдника. Наше теме, бр. 5/1966, стр. 943, 950.

(17) Институт друштвених наука у Бсограду, Проблемы опорезиваља н мншљења дивидуалннх по.ъопрнвредннх пронзвођача, 1967, стр. 13, 14.