Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

олакшице су претежно увјетоване социјалним, а само изнимно економским разлозима. IV. Y чл. 1. Основног закона истакнут je принцип да je сваки грађанин дужан да према својој економској снази придоноси подмирењу материјалних потреба друштвене заједнице. Из овог принципа, по нашем мишљењу, проистиче захтјев за прогресивним опорезивањем, што се, меВутим, противи уставном принципу расподеле према раду. Плайаае доприноса, односно пореза према економској снази (примјеном прогресивних пореских стопа) није у складу с начелом расподјеле према резултатима рада. Плаћање примјеном прогресивних пореских стопа доводи до нарушавања, а у одређеним случајевима и до анулирања пришџша -расподјеле према резултатима рада ( 2 ). Инструменти пореске политике, којима се захвата особни доходак, требали би бити дистрибутивно неутрални. При утврђивању пореског оптерећења требало би водити рачуна о редистрибутивним учинцима посредних пореза. Код оцјене новог пореског система требало би детаљније испитати мјесто и улогу која je у овом систему повјерена доприносу из укупног прихода грађана. Чини нам се да се овај порески облик са својим прогресивним стопама врло тешко може уклопити у порески систем. При прописивању обавезе плаћања доприноса, друштвено-политичке заједнице, водит ће рачуна о томе да ту обавезу утврде тако, како би обвезнике доприноса трајно потицало на повећање производности рада (чл. 8. Основног закона). Овакво je регулиратье у складу са економско-политичким принципима опорезивања данас без сумње један од најважнијих принципа опорезивања који ce постављају пред порески систем сваке сувремене државе. Порези се данас све више користе као врло Погодин инструменти економске политике. Опорезивање може негативно утјецати на активност пореског обвезншса (у екстремним случајевима може довести и до обуставл>агьа иегове активности). Није нам позната метода која омогућује егзактно утврВивање ефеката које опорезивање има на пореског обвезника. МеБутим, може ce посредно закључити да ли je пореско оптерећење по оцјени пореских обвезника у једном пореском систему високо утврВено. При томе се мора водити рачуна да се ова оцјена односи на укупно пореско оптерећење примјеном свих пореских облика, а не на поједини порески облик. На високо пореско оптерећење упућују подаци о присилној наплати пореза, обустави бављења одреВеном дјелатношћу, промјени мјеста рада, опадању пореског морала и тиме повезаној дефраудацији пореза и сл. Тако се, нпр., смањење броја особа које су радиле у приватној занатској дјелатности у 1961, 1962. и 1963. годный у СР Хрватској добрим дијелом има пршшсати високо утврБеној пореској обавези. То се види из табеле у којој je приказана динамика броја особа које су радиле у овој дјелатности ( 3 ).

(2) Виды мој чланак „Расподјела према раду и опорезивање”, Фипансије, бр. 3—4, 1966.

(з) Ж. Ријавец: Приватно пронзводно занатство у СР Хрватској у 1964. год., Републички завод за статистику, Загреб, 1965.