Анали Правног факултета у Београду

ПОРЕСКИ СИСТЕМ И ЊЕГОВЛ ПРИМЈЕНА

33

Основным законом утврВени C Y одређени принципи о којима треба да воде рачуна друшхвено-политичке заједнице када (и уколико) уводе обавезу плаћања допрнноса и пореза те утврђују висину пореске обавезе. Права ужих друштвено-политичких заједница су новим прописима о опорезивању граВана знатно проширена, што je у складу са усвојеним ставовнма о већој тсриторнјализациј и и децентрализации пореза. Основним законом о доприносима и порезима граВана као и Основным законом о финанцнрању друштвено-политичких заједница осигурана je финанцијска аутономнја република и опћина и омогућено je успостављање корелације између прихода ужих друштвено-политичких заједница и економске снаге грађана који живе на њиховом подручју. ГраБани на територнју исте друштвено-политичке заједнице имају под једнаким увјетнма који су одређенн законом једнаке обавезе у плаћању доприноса и пореза (чл. 3. Основног закона). Оваково регулирагье садржано у спо!менутом члану, меВутим, не отклања могућност различитог оптерећења пореских обвезника измеБу појединих република или по пој единим опћинама исте републике. Из одреВених претежно економских разлога не само да je могуће него je и потребно различито пореско оптерећење увоВењем разыоврсних привремених и трајних пореских ослобоВења и олакшица, утврБивањем различите висине стопа при плаћању појединих доприноса и пореза и др. МеВутим, да би се онемогућила велика разлнка у висини пореског оптерећења грађана предвиВена je могућност да се посебнпм савезнжм законом одре Вују границе у којима друштвено-политичке заједнице утврБују висину доприноса и пореза (чл. 9. Основног закона). Републичким се законима могу одредити границе у којима опћине могу утврђивати висину доприноса и пореза. И поред неоспорне предности проширења фгшанцијске аутономије ужих друштвено-политичких заједница, она доводи до велике шароликости у висини пореског оптерећења код појединих пореских облика по републикама као и по опћинама унутар република. Велике разлике у пореском оптерећењу стварају не мале проблеме код успореВивања пореског терета измеВу двије сусједне опћине унутар републике, а посебно између сусједних опћина појединих република. Разлике у висини порёске обавезе су понекад така евидентне да се одмах намеће питање о разлозима и оправданости тих разлога који су их увјетовали. МеВутим, у највећем броју случајева потреба друштвено-политичке заједнице за финанцијским средствима je најјачи и готово једини аргумент којима се могу бранити велике разлике у висини пореског оптерећења. Децентрализација фискалне надлежности створила je велику могућност хоризонталне диференцијације у висини пореског оптеређења. Овакво регулирање, по нашем мишљењу, може се оправдати и позитивно оцијенити само онда и утолико, ако je и уколико разлика у пореском оптерећењу увјетована разлозима економске, културне или неке друге политике. Анализа пореских ослобоВења и олакшица предвиВених републичким законима и одлука,ма опћинских скухпптина у СР Хрватској показује да су недовољно кориштене могућности стимулирања појединих категорија обвезника инструментима пореске политике. ПредвиВена. ослобођења и