Анали Правног факултета у Београду

32

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Тако се у чл, 27, ст. 3. каже: „Y складу с начелом расподјеле према раду, друштвено-политичким заједницама припадају из особних доходака, као и из других извора шхо их утврВује савезни закон, средства за подмирење друштвених потреба на њиховом територију и оне самостално утврВују та средства и располажу њима.” Чл. 62. гласи: „Сваки je граВанин дужан, под једнаким увјетима што их одреВује закон, придоносити задоволавању материјалних потреба друштвене заједнице.” Чл. 125. Устава; „Савезним законом установлавају се извори и врсте прихода друштвено-политичких заједница. - Да би се осигурао равноправан положа] радних луди и радннх организација у пословању и расподјели друштвеног производа, или ако то захтјева остварење основних материјалних односа што их утврВује друштвени план Југославије, федерација може одреВивати границе у којима друштвено-политичке заједнице могу утврВивати своје приходе и друга средства.” Споменимо и чл. 99, ст. 2: „У оквиру законом утврЬених извора и врста прихода, опћина самостално утврБује своје приходе и располаже њима.” У овом члану заправо je поново истакнуто начело садржано у дитираном чл. 27, ст. 3. Основним законом о доприносима и порезима граВана разраВени су уставни принципи те je уведено вшпе допрпноса и пореза. Уведени су допртшоси из особног дохотка (1. из радног односа, 2. од пољопривредне дјелатности, 3. од самосталног вршења занатских и других привредних дјелатпости, 4. од самосташог вршења ннтелекгуалних услуга, 5. од ауторских права, патената и техничких унапреВења) и допринос из укупног прихода траБана. Основним законохМ установљени су и слиједећи порези; 1. порез на приход од зграда, 2. порез на приход од имовине и имовинских права, 3. порез на наследства и дарове, 4. порез на оруђа за производњу у полопривреди и хибридну лозу и 5. порез остварен допунским радом других особа. Аругим законским прогшсима регулирана je обавеза плаћања већег броја пореза и доприноса, који су саставни дио позитивног пореског система, нпр. порез на промет, царине и др. У чл. 6. Основног закона дата je разлика између допршюса и пореза. Допринос илаћају граБани из дохотка којег остваре особним радом. Из прихода оствареног употребом допунског рада других особа, из прихода од имовине и имовинских права, као и на имовину што je имају или стекну, граВани плаћају порез. Разлнковатье измеВу доприноса и пореза није у овом закону као ни у другим прописима досљедно проведено. На овај начин утврВена разлика измеВу доприноса и пореза одступа од садржаја којн финанцијска теорија везује уз ове појмове. По нашем je мишљењу овакво разликовање на основу усвојених критерија непотребно, те доприносе установлено Основним законом треба сматратн порезима, јер имају сва обилежја порезаС 1 )-

(i) Внди мој члаиак „О допршюаша", Зборяшс Правног факултета у Загребу, sр. 1964.