Анали Правног факултета у Београду

ПОРЕСКИ СИСТЕМ И ЊЕГОВА ПРИМЈЕНА

31

говоре подаци о смањењу броја пореских обвезника (нпр. обртника у 1961, 1962. и 1963. годный), појава најразноврснијих комбинација, маки наци ja од становишта, да je широко распрострањена појава дефраудације пореза, неочекивани број жалби и судских спорова до којих je долазило 3601разреза пореза као и пореске утаје. За читав период који je претходио примјени новог пореског система карактеристично je снажно наглашено међусобно неповјерење измеЬу пореских обвезника на једној страны и финанцнјских органа на другој. Финанцијски су органы у поступку разреза и наплате пореза полазили од становишта, да je широко распространена појава дефраудације пореза, па су биле подузимане мјере (повећање пореског оптерећења, ригорозна контрола, неузимање у обзир података у пореским књигама и др.), које су тешко погађале оне пореске обвезнике који су у цијелости удовољавали пореској обавези, која je за њих проистицала из стриктне примјене пореских прописа. Генерално изражено неповјерење у истинитост података релевантных при опорезивању и аугоматско повећање пореског оптерећења дестпмулативно je дјеловало на пореске обвезнике и негативно утједадо на њихов порески морал. Дошло je до врло проширеног штетног схваћања да се у пореским стварима „не исплати” биты поштен. Слабости ранијег система опорезивана грађана су највећим дијелом проистицале из недоволно дефиниране политике према пој единим категоријама пореских обвезника (нпр. индивидуалних пољопривредних произвођача, слободних згшымагьа). Пажња финанцијских органа je била недовољно усмјерена у правду изналажења бол.е организације рада и усавршавања технике разреза и наплате пореза, као и у правду побољшања ефикасыости контроле убирања пореза те предлагања увођења погоднијег пореског облика или захватана неког другог објекта опорезивана. Многа добра рјешења на подручју опорезивана остала су неискориштена због незадовол>авајуће квалнфикационе структуре особа које су их требале реализирати у пракси. 111. ■— Недостаци старог пореског система који су се испољили при опорезивану неких категорија грађана били су донекле отклоњенн одређеним измјенама прописа (у првом реду сниженем пореских стопа) у 1963. и 1964. години. МеЬутим, и поред несумниво позитивног ефекта који су ове мјере имале за пореске обвезнике, остаје чиненица да су ове мјере ипак имале палијатнван карактер, јер нима није ријешен проблем стимулативног и равном)ерног опорезивана граЬана. Могућности за укланане низа уочених недостатака ранијег система опорезивана грађана садржани су највећим дијелом у одредбама Основног закона о доприносима и порезима грађана (у дальнем тексту Основни закон). Републикама и опћинама оставл>ене су широке могућности да, у складу са политиком опорезивана и економским могућностима, законима односно одлукама регулирају матери ј у о плаћању доприноса и пореза од стране грађана. Нови прописи о опорезивану грађана представљају конкретизацију принципа садржаних у одредбама Устава СФРЈ из 1963. године. Споменут ћемо неке чланове Устава, који су релеваытни при регулирану материје о утврВивану обавезе плаћана доприноса и пореза.