Анали Правног факултета у Београду

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

етапама нашег динамичног привредног и друштвеног развитка били повјерени и одређени задаци. До измјене циљева пореске политике, броја и врста пореских облика, као и расподјеле пореза између појединих друштвено-политичких заједница долазило je изненаВујућом брзином, а поједина рјешења замагљивала су ay појединим случајевнма и деформирала основне циљеве опорезивања. Раздобље које je претходило данашњем пореском систему (1954. до краја 1964. године) обиловало je низом прописа којима je била регулирана материја опорезивања грађана. Y овој етапи у развитку нашег пореског система били су задржани неки порески облици из ранијих година, а били су уведени и нови облици прикупљања прихода, односно напуштени су поједини порески облици који су раније били саставни дио пореског система. Бројне измјене и допуне прописа о опорезивању граВана придонијеле су непрегледности пореског система и још више отежале његову примјену. За овај je период характеристично константно повећање дјелокруга рада ужих друштвено-политичких заједница. Надлежност опћина се проширује, те се појављује потреба за прерасподјелом постојећих прихода, односно за изналажењем нових прихода за покриће повећаних расхода (прирези, опћински порез на промет, опћинске таксе итд.). Значајне промјене до којих je дошло у нашем политичном и економском развитку довеле су до коријенитих измјена и у правима друштвенополитичких заједница у увоВењу обавезе прикупљања прихода и располагања тако убраним финанцијским средствима. Пропшреље финанцијског суверенитета друштвено-политичких заједница започето прије примјене новог пореског система нарочито je добило на свом значају провоВењем у живот уставних начела кроз два основна закона и то; Основним законом о финансирању друштвено-по/штичких заједннца (Сл. лист СФРЈ 31/64) као и Основним законом о доприносима и порезима граВана (Сл. лист СФРЈ 32/64). Овим се прописима осшурава финанцијска аутономија ужих друштвено-политичких заједница. Ако бисмо хтјели посебно издвојити једно позитивно рјешење преузето из старог у нови порески систем, истакли бисмо увођење новог начина утврВивања пореске обавезе индивидуалних пољопривредних произвоВача. Пореска обавеза ове категорије пореских обвезника се више не утврВује прощеном поресюк комисија, па су на тај начин уклоњени ■односно у знатно ј мјерн смањени недостаци до којих je долазило у практичној примјени. Пореска обавеза индивидуалних пољопривредних произвоВача се почшье. утврВивати на основу објективнијих критерија. За пореску основицу узима се катастарски приход, те се на основу гьега одреБује висина пореског оптерећења. Овакав je начин опорезивања ако се досљедно проводи стимулативнији за пореског обвезника, јер га потиче на остварење већих прихода, што je од немалог значаја за бол>е снабдјевање кронично недовољно подмиреног тржишта пољопривредних производа. Нови порески систем, дјеломично кодифициран Основшш законом о доприносима и порезима граВана, настојао je да уклони бројне недостатке, недосљедности и неповољне учинке који су се испољавали при примјени појединих пореских облика. О слабостима старог пореског система рјечито