Анали Правног факултета у Београду

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЬТА

Сви порески обвезници су, без сумње, са великом симпатијом поз : дравили принцип да друштвено-политичке заједнице прописују стопе доприноса и пореза —• у правилу за вшпе година (чл. 15, ст. 1. Основног закона), Овакво je регулирање инспирирано финанцијском хеоријом као и практичним свакодневним захтјевима пореских обвезника. Утврђивање внснне пореске стопе за дуже вријеме уноси неопходан моменат сигурности који je од непроцјењивог значаја за рад пореских обвезника. Приближно утврђепа висина пореског оптерећења за внше година унапријед омогућује пореском _обвезнику да и сам дугоррчно планира своју активност, подстиче га на повећање продуктивности рада и проширење дјелатности, што на другој странн доводи до повећања прихода и с mi повезано до повећања пореске способности. А то није само особни интерес пореског обвезника, него je односно може бити и опћи интерес. Разумије се да се на овом принципу не може у сваком случају инсистирати, што, међутим, никако не значи да се без оправданих разлога одступа од њега. Чини нам се да за честе измјене у висини пореских стопа у новом пореском систему нема, у сваком случају, довољно прихватљивих аргумената којнма се ове измјене оправдавају. Значајна новина у прописима о опорезивању грдаВана предвиђена je код опорезивања услужног н једннм днјелом производног занатства. Наиме, новим прописима уведен je поједностављени поступай, који треба да искључи свуда гдје je то могуће субјективне моменте ко ј и су долазилн до изражаја при утврВивању пореске обавезе. Опорезивање на основу објективних критерпја доводи до отклањања највећег броја недостатака који су били најчешће присутни управо код овог пореског облика. Основним законом' je предвиђеио да граЬаяи који самостално и трајно врше занатску услужну дјелатност подмирују своју пореску обавезу према годишњој паушалној основицн. Годшпња паушална основнца угврђује се до висине просјечног годишљег особног дохотка из радног односа радспреме исте дјелатности коју врше привредне организацнје на територију опћине у којој се налази пословно сједиште обвезника или сусједне опћине, оствареног за редовно радио вријеме. Прописима je омогућено пореском обвезнику који своју обавезу подмирује према годишњој паушалној основици да тражи, ако сматра да je то за њега повољније, да му се пореска обавеза утврди према приходима које je стварно остварно. Овакво регуушсање je на ефикасан начин уклонило бројне слабости ко je су везане уз овај порески облик. Новим je прописима проширена могућност утврВивања пореске обавезе у паушалном износу. Нова порескотехничка рјешења примјењена код опорезивања доброг дијела обртника дат ће (и дају) снажан импулс проширењу ове дјелатности. И поред низа недостатака обртничка дјлатност имала je, има и имат ће још дуто не малу улогу у задовољавању свакодневшгх потреба грађана, нарочито тамо гдје индустрнјске и друге привредне организације због одсутности економске оправданосш таквог пос,уовања (мале серије, незнатан обим рада и др.) не би производило одређену роб\' или не би могле пружити хражену услугу. Y концгтирању политике опорезивања занатске дјелатности посебно мјесто заузимају опћине, које су позване да дефинирају свој став према приватним обртницима и другим слободним