Анали Правног факултета у Београду

ПОРЕСКИ СИСТЕМ И ЊЕГОВА ПРИМЈЕНА

37

заннмањима у складу са интересима својих грађана и смјерницама свога развоја. V. —• Y досадашњем излагању приказали смо неке важније поставке на којпма се заснива нови порески систем који je још увијек у схадију уходавања и прилагођавања. То нам омогућује да дамо оцјену (децидирану и поткријепљену одговарајућим доказима) новог система опорезивања граВана. Оцјена новог пореског система зависи о одговору на три питања; 1) Да ли су примјеном нових прописа о опорезивању грађана изостале слабости ранијег пореског система, односно да ли je њихов интензитет смањен, 2) да ли су се у примјени новог пореског система исполнили недостаци који се раније нису јављали и 3) да ли су учинци опорезивања адеквахни циљевима који су пред нови порески систем постављени и који се од примјене појединих пореза, као и пореског система, очекују. Не улазећи у исцрпнију анализу, мислимр да можемо потврдно одговорити на прво питање. Не тврдимо да су сви недостаци и недосљедности старог пореског (пореских) система уклоњени, али je без сумње њихов интензитет смањен. Ако je број пореских обвезника довољно снажан аргумент за учшьену констатацију, онда ћемо се послужити неким подацима о броју индивидуалних занатских радњи у СР Хрватској. Укупан број индивидуалних занатских радњи у 1964. и 1965. годинп повећао ce je за 3.282 радтье (крајем 1963. било их je 20.528) или за Iб°/о. За 1966, годину нема join података, али се по кретању у Загребу и неким другим опћпнама процјењује пораст од 3 —4% ( 4 ). Одговор на друто и треће питање изискивао би дужа истраживагьа и претпостављао би устаљени порески систем. Међутим, то истовремено не значи да не можемо изнијети нека своја мишљења о постављеним питањима. Y појединим случајевима можемо чак дати категорички одговор, као нпр., да ce новим системом опорезивања промета произвола не могу остваритй прокламирани циљеви. Наиме, због примјењене технике опорезивања (изабране фазе опорезивања), као и тескта важећег прописа, те његовог чврстог везивања уз расходе који се из буџета друштвено-иолитичких заједница подмирују, порез на промет je првенствено инструмент фискалне политике са мање-више попратним економским ефектима. МеЬутихМ, порезу на промет je у нашем пореском систему намијењена економска улога у првом реду улога ефикасног инструмента регулирања цијена. Не можемо у цијелости бити задовољни ни са учинцима опорезивања индивидуалних пољопривредних произвоБача и слободних занимала: Тако, нпр., опорезивање на основу катастарског прихода (и онда када се пореска обавеза стварно утврђује на основу катастарског прихода а не на основу оствареног прихода) не даје у сваком случају најбоље резултате (нпр. опорезивање старачких домаћинстава). Исто тако прописима нису исцрпљене, бројне могућности које би довеле до веће примјене технике и кемијске технологије у пољопривреди, као и подстицале

(4) Стате и иски проблеми кретања и развоја занатства, Студи ia. привредые коморе СР Хрватске, Загреб, 1967.