Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАВЉАЊЕ И КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ

Један од охпптих економских закона, који, према томе, није везап ни за једно конкретно друштво, јесте закон економије рада и времена (привредни принцип). Његова садржина ce састоји у томе да људи, доносећн привредне одлуке у вези са својим привредним понашанем, одабирају такву варијанту, такву комбннацију материјалних и субјективних чинилаца која им омогућава да уз минималне утрошке живот рада и средстава за производњу (која представљају бивши, матери]ализован рад), постигну максималне пртгередне ефекте. Међу характеристике општих економских закона спада и та да се они испољавају тек на дужи временски период, па према томе и овај закон делује као тенденција, као просек, на дужи временски период уз низ ограничена која потичу из различитих узрока. Пошто je реч о општем економском закону, то се самим тим негово деловане и важност манифестују и у социјалистичкој привреди. Y оквиру овога рада анализираће се неки од узрока који спречавају што потпуније испољаване овог закона у нашо] привреди. Више je него очевидно да je настанак социјализма (посматран кроз досадаппьу праксу и изградну) везан за земље у којима материјалне производне снаге друштва ни су постигле она] степей развоја који би са своје стране подстицао његов бржи и складнији развој. Док je основна противречност капитализма висок пиво развоја производних снага, па према томе и нихово по друштвљавање с једне, и приватно присвајане с друге стране, дотле у социјализму недовољно развијене производне снаге представљају главку и објективну препреку неговом бржем и складнијем развоју. Познато je да постоје два начина увећања обима друштвене производне: екстензивни, који почива на већем учешћу живог рада, и интензивни, који се засиива на повећану производности рада. Ако je раније екстензивни метод повећања производне имао превагу готово у свим социјалистичким земљама, мислимо да данас дилеме у том погледу нема: ако социјалистичке земле хоће да добију економску утакмицу са капитализмом, оне морају брже и одлучније подизати матери] алну базу друштва и то повећаЈвем производности рада и, у складу с тим, менати и карактер производних односа и на тај начин у пракси показати предности социјалистичког привредног система. Све напред речено важи и за нашу земљу. Природно je да се овде не може обухватити сва сложена проблематика коју живот и пракса со-