Анали Правног факултета у Београду

293

БЕЛЕШКЕ

VII СВЕТСКИ КОНГРЕС МЕБУНАРОЛНОГ УДРУЖЕЊА ЗА ПОЛИТИЧКЕ НАУКЕ. Настављајући своју редовну праксу одржавања коыгреса сваке треће године, МеЬународно удружење за политичке науке je организовало свој VII светски конгрес у Бриселу у времену од 18. до 23. септембра 1967. године. На овом Конгресу je узео учешћа веома велики број (близу 800) стручњака за политичке науке из скоро свих европских земаља и из преко двадесет држава свих оста<лих континената. Посебно je порастао број учесника из социјалистичких земаља, што се неоспорно морало позитивно да одрази и на сам рад Конгреса. На Конгресу je учествовало и око 12 чланова Јутословенског удружена за политичке науке. На дневном реду Конгреса je било девет тема. За сваку од тема био je написан прилично велики број националних, појединачних реферата и један до два генерална реферата који су представљали, како je то већ уобичајено, основу за дискусију по секцијама. Теме које су разматране на Конгресу биле су следеће; 1. „Идеја народног учешћа у XIX и XX веку (наслеђе Rousseaua и Milia)” i, главки референт; I. Fetscher, професор Универзитета Johann — Wolfgang Goethe у Франкфурту на Мајни), 2. „Скорашња истраживања типологије политичких режима и политичког развоja” (H. Daalder, професор Универзитета у Лајдену и Н. Пашић, директор Високе школе политичких наука у Београду), 3. „Консенсус и конфликти, посебно у земљама у развоју” (G. Sartori, професор Универзитета у Фиренци и E. Shils, професор Унхшерзитета у Чикагу), 4. „Теорија и пракса представннштва” (А. Н. Birch, професор Универзитета у Халу и М. А. Крутоголов, Академија наука СССР-a у Москви), 5. „Административно право и јавна управа” (A. Molitor, професор католичког Универзитета у Лувену), б. „Политички аспекта функционисања предузећа” (С. E. Lindblom, професор Јелског универзитета, и Z. Rybicki, проректор Универзитета у Варшави), 7. „Политичка улога међународних економских организација” (R. W. Сох, директор Међународног института друштвених студија у Женеви и А. В. Overstreet, професор Смитовог колеца у Портемптону и Универзитетског института за међународне студије у Женеви), 8. „Неутралност, неутрализам, несврстаност” (Ј. Laloy, професор Института за политичке студије Универзитета у Паризу), 9. „Политиколог и проблеми гьеговог научног информисања” (Ј. Meyriat, професор Института за политичке студије Универзитета у Паризу и генерални секретар Међународног комитета за документацију друштвених наука). Конгрес je радио у секцијама које су биле формиране по темама. Свака секција je одржала два до три састанка, али се показало да за неке теме то није било довољно. Разлог лежи, углавном, у томе што je у појединим секцијама велики део времена био посвећен излагањима националних референата, тако да за праву дискусију о проблемима које су генерални реферата поставили није било увек довољно времена. Ипак, са убеђењем се може констатовати да су и кроз дискусију на састандима и кроз реферате дошли до изражаја не само велико интересовагье за проблеме који су били на дневном реду, већ и озбиљност и темељитост у приступу и разматрању постављених проблема и тема. Југословенски учесници су узели активно учешће у раду Конгреса. Проф. др Најдан Пашић je био, како je поменуто, један од два главна референта о теми: „Скорашња истраживања тгшологије политичких режима и политичког развоја”. Проф. др Радомир Лукић je поднео национални реферат: „Интересно предсхавништво радника у југословенском парламенту”. Посебно интересовање за Југославију одн. за југословенску праксу je исполнено у секцији „Политички аспекти функционисања предузећа”. Y току рада Конгреса одржавани су и скупови специалиста. На овим скуповима су учествовали стручњаци које су позвали организатори сваког појединог скупа. Таквих скупова je одржано укупно десет и на њима су обрађиване следеће теме: 1. „Омладина и политички живот” (под руководством R. С, Macridisa, професора Универзитета у Брандајсу, Мз-