Анали Правног факултета у Београду

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ница, колективних члапова и чланова сталних комитета, и о припрелш наредног XIV. Конгреса MIAN. ИК je саслу шао и разматрао извештаје, и то: Редакдијског комитета „МеВународне ревије за адмннистративне науке” (R. I. S. А.); Благајника у погледу чланова који су у дужем задоцњењу плаћања чланарине, по чијем предлогу су брисане из чланства две националне секције; Комиснје за евентуалну ревизнју ритма састанака MIAN (конференција округлог стола и конгреса), по чијем предлогу je одлучено да се остане при садашњем ритму: сваке треће године контрес, a између конгреса по један „округли сто”. На основу извештаја комисије за оцену могућности поновног изучавања случајева (cases) из упоредног управног права, основана je нова комисија са задатком да организује изучавање, упоредним методом, управног поступка у правном и неправном смислу, комисија ће имати 5—9 чланова, представника разних управних система а провизорно joj je одређен рок трајања до Конгреса од 1971. године; Комисија ће се нарочито бавити управш-ш поступком и административним процесолг који омогућују разрешење сукоба између граВана и управе, укључујући ту и судску праксу која се односи на ову материју. Члан Државног савета Француске, Хајлбронер именован je за председника Комисије, с тим да ИК-у предложи на потврду чланове Комисије. 2. Заседање Управног већа. Највиши орган управљања MIAN одржао je једну седницу на којој су учествовали делегати тридесет земаља (држава-чланица и односно или националних секција), међу њпма и Југославија н Мађарска од социјалистичких земаља. Пошто je о дало пошту двојнци истакнутнх и дугогодишњих вредннх активиста MIAN, покојним Е. Лезоару (бившем генералнохм секрехару, благајнику, оснивачу „Ревије”, почасном потпредседнику MIAN) и А. Пижеу (бившем председнику Научног комитета MIAN и дугогодшпњем плану Извршног комитета MIAN), Веће je саслушало и одобрило извештаје сталних комитета, и то Научног, Адмннистративне праксе и Редакцијског комитета. Председник MIAN, проф. Емерик, известно je Веће о активностима MIAN које се предузимају или ће се предузети на основу разних уговора. Генерални директор у MIAN, П. Шилннгс, поднео je извештај о новим ЧхГановпма, посебно колективнн.м; о пурликацнјама које су у штампи, као и о радовима и нстраживањима која су у току. Веће je, затим, извршило следеће изборе односно именовања: за заменила члана Извршног комитета, Херберта Вајхмана (СРН), првог бургмајстера „Слободног и Ханзеатичког града Хамбурга”; за председника Научног комитета MIAN проф. Марсела Валина, члана Уставног Савета Француске. Пошто je саслушало и одобрило извештаје благајника й одреВеног јавног ревизора (рачуноиспитача) за 1965. и 1966. год., Веће je утврдило дефинитивни буцет за 1967. и приврехмени за 1968. годину. Веће je прихватило позив ирске Владе и Надионалне секције MIAN да се следећи, XIV Конгрес MIAN одржи у Даблину, септембра 1968. године. Југословенска дех\егадија, коју су, по разнохМ основу, сачшьавалн Ар Н. Балог, Ар Р. Цијан, м. Чукић, Ст. КарапаыдиВ и Др Н. Стјепановић, узела je активног учешћа у раду Конференций: поднела je три комуникације; поједини Чх\анови узели су живог учешћа у дискусији о све три главке техме; четири члана наше делегадије допрннехШ су добро.м и ефикасном раду два сталиа комитета и два органа управхъагьа MIAN. ТТТто се тиче саме Конференције, она je испунила свој задатак: главку припрему основног дневног реда наредног Конгреса MIAN, a домаћини, врло л.убазни и А ан Д и > добром и свестраном организацијом техничке и материјалне стране Конференције, допринели су да je она хмогла успешно радитн, a њени учесници користећн рекреатившг део програма упознати делимично земљу и л>уде Данске, као и успоставити односно обновити меВусобне личне контакте.

Н. Стјепановић