Анали Правног факултета у Београду

296

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

y Печују, док je друга посвећена најактуелнијим научним питањима у области правних наука. Прослави у Печују прнсусхвовао je, поред политичких, културних и научних радника нз саме Мађарске, још и знатан број представника из готово свих универзитетских центара социјалистичких земаља. Y свечаностима су учествовали и представници неких универзитета из Југославије. Y оквиру другог, радног дела, научници су се поделили по радшш групама и по факултетима. Централно питање на Правном факултету, из области правних наука, било je посвећено теми: „Породично право у социјалистичким земдама”. Y раду ове конференције учествовали су универзитетски наставници из Мађарске, Румуније, Подске, Чехословачке, Совјетског Савеза, Бугарске, Деыократске Републике Немачке и Јутославије. Главни реферат поднес je др Тибор Пап, редовни професор Правног факултета у Печују, на тему: ~Правни односи из.међу родитеда и деце у социјалистичком друштву”. Дискусија, у којој су узели учешће сви присутни делегати, кретала се у оквирима главног реферата. Расправа je вођена о разним видовима уређења односа између родитеда и деце. Нарочито су преовлаВивала два приступа: правни и социолошкн. Социолошки вид посебно су подвлачили научници из Чехословачке, Пољске и Румуније. Тако се у Чехословачкој воде озбидне расправе око изналажења математичке формуле за аутоматско израчунавање висине алиментације за децу и меВусобних матернјалних обавеза оба родитеда у том погледу. Оваква оријентација недвосмислено указује на јак утицај неопозитивистичкнх праваца у чехословачкој социологи ј и, а нарочито на утицај математичког неопозитивизма. Судека пракса ннје прихватила овај метод, jep се, како je истакнуто, не могу применити исти методи на случајеве који су увек различите. Y Чехословачкој се расправда и о социолошко-правним импликациј ама вештачког осемењавања, о чему je говорио проф. Планк са Правног факултета у Братислави. Пажњу подских паучника привукла су многобројна питања нз ове области: проблем алиментације, положај деце рођене ван брака, признанье ванбрачног очннства, положај брачне и ванбрачне породице, проблем социјалне и правне заштите породице, као и положај деце у случају развода брака. Поводом свих ових хштања преовлаВивала je тежња да се утврде основни принципи политике друштва према породици. Истакнуто je да je основни принцип: брига за стабилност породице. Овде су поставлено две алтернативе: поштовагье индивидуалгшх права појединаца, или уважавање интереса друштва. Подски научници су прнсталице умереног индивидуализма; они су против претераних слобода у браку и породици. Тако се нстиче као социјални императив да се не дозволи развод ако ннтереси деце то захтевају. Ово стога што брачна веза не ангажује само на поштовање међусобнггх обавеза измеЬу брачних другова, већ и на поштовање обавеза према деци. Цео систем друштвене и правне бриге треба да буде усмерен на очувагье и јачање породице. Ако се у неким случајевима тај цид не оствари, треба одредити одређену по/штику заштите деце из поништених и разведених бракова, као и ванбрачне деце. Y политици према ванбрачној деци постоје извесне дилеме по питању признања и истраживања ванбрачног очннства. Изнето je мишдење да би можда било штетно допустити неограничену могућност угврђивања очннства деце рођене ван брака. Приликом уреВења питања издржавања деце, треба инсистирати на максималној слободи споразумевања родитеда у погледу висине алнментације. Указано je и на неке тешкоће у извршењу судских одлука о алиментацији. Посебан нагласак подски научници су ставили на значај превентивне друштвене политике према породици. Истакнуто je да породила није искдучиво нравна категорпја. Заштпта породице представда сложен сцлет социјалних, финансијских, здравствених, економских и правних мера. И