Анали Правног факултета у Београду

301

ПРИКАЗЙ

уведена тзв. застава код залоге некретнина које не прелазе у руке дужитеља. Излагагьа аухора о кодификоваиим прописима држине, чије je дејство било непознахо у обичајном праву Црне Горе, а с тим у вези и застаре, која je морала биты прихваћена насупрот пригщхшима обичајног права да „згода дуг плаБа", где дуг није умирао докле год се о њему памтйло. О имовинском праву „имаоништву” које je такоБе прихваБено и обухваћено закоником, аутор говори као о потреби да се са њим упозна инострани свет, мада осећа да треба поставити правила која би првенствено уредила унутрашње односе. Сва ова питагьа аутор посматра у пореБењу са свим познатим грађанским кодексима XIX века. Y поглављу IV Закон и прем a обичају Богишић говори о извору права као једном од најважнијих питана у обради деле ове материје и подвлачп значај обичајног права, које je доскора било једно важеће правило у Црној Гори, и које многя још увек претпостављају закону. МеБутим, примећује Богишић, у теорији важност обичаја и његово претпостављање закону je неодрживо. Зато, говорећн о разним нзворима грађанског права, БогашиБ наглашава да његов законик не прекпда природну везу са „масом правила која живе изван њега”, јер, с обзиром на историјски развитак права у Црној Гори, главки извор права морало je битн обичајно право. Y објашњењу ове чињенице писац врло аргументовано излаже однос између закона и обичаја, полазећи од институдије тога односа у Јустинијановој кодификацији, па до најсавременијих теоретичара и принципа изнетим у законицима. Нарочито je значајно његово излагање обичаја contra legem, где примећује да обичај може, ако je утемељен на правди, „не само побиједити у појединим случајевима, него ће управо, de suetudine укинути закон”. Y Поглавље Распоред нареБења у закон ику (Распоред материјала у законику) Богишић сматра да je за успех једног дела веома значајан распоред материјала који дело садржи. Матер иј ал мора бити изложен тако да народу, коме граБанско право није туБе, буде приступачан. Зато аутор поставља принципе поделе закона према сродности, при чему одступа од теорије натуралиста, који постављају у средиште саму личност. Његов принцип je да стави на прво место предмете који су познатнји и ближи народу, тј. он примењује принцип од „познатијег к непознатом”. После општег, уводног дела, Богин гић сматра да треба да доБу „реадна права", с обзиром на значај и обим примене, затим одељак о тзв, „обавезама” уговорима, а затим образложење нарочитих врста обавеза. Потом долазе jura personarum, а на крају објашњења, одреБења и допуне. Y посебном одељку овог поглавља аутор се осврБе на различите композиције и унутрашње поделе материје у главним законима Европе и Америке, које сврстава у пет тгшова: први граБански законици Француске, Code Napoleon и они који му следе, други Аустрнјски граБански законик и законик Србије од 1544. год. по угледу на аустријски, треБи 10 кгьига Свода закона из Руснје, чехврти немачкн законици и законици немачке Швајцарске, раБени по систему Хајзе — Савињи и пети тип јужноамерички законици. VI поглавље Језик и слог. БогишиБ наводи у овом делу да од стила и јасноБе одредби зависи да ли Бе, и уколико, закон бихи приступачан и популаран. Ако je излагање такво да буде одмах схваБен гьегов смисао, онда и његова примена не долази у питање. Зато je приликом излагагьа увек потребно водити рачуна о степену образована народа као и његовој могуБности схватагьа писаног слова. Ако je стил и језик „прост, језгровит и јасан”, онда се такав законик разуме и примењује. Законске одредбе, с.матра БогипшБ, треба да су кратке a објашњења дата само тамо где су неопходна, што je случај и са егземплификацијама. При томе треба