Анали Правног факултета у Београду

300

АНАЛИ ПРАЗНОГ ФАКУЛТЕГА

мације о законским одредбама Црне Горе. Најзад, закључује Бопшшћ, законик треба да je темељ на коме ће се правилно развијахи правый живот у свим гранама и облицима, Наводећи све ове принципе, којима ће се руководихи у своме раду, водећи рачуна о специфичности и потреби праксе, Богишић каже да ће узети у обзир свакако и позитивно резултате европске науке. I поглавље Подела сс.држаја законика посвећеиа je питању класификације „граВанског права”. Богишић примећује да у кодификацијама на Западу постоје велике разлике у начину излагања правила и начину груписања неписаных и писаних правила. Али у садржини сви законшщ се ослањају на систем Јустинијанове кодификације, иако je оправдано мишљење, које je и теоријски потврВено, да je овај систем превазиђен, јер су се из класичног „граВанског права” почеле издвајати посебне области (трговачко, поморско, рударско право) и посебне трупе тзв. „фамилијарних права”, при чему се характеристично истину породично и наследно право. Критикујући разне системе кодификација, аутор примећује да je Хајзе — Савшвпјева теорија кодификације врло логична иако и на њу има прнмедби. Кодификацију „граВанског права” неопходно je спровести пако je то врло тешко због разноврсности предмета, али законик треба свести у реалне обиме и дати му характер имовиыског законика. II поглавље Вањске границе (Границе предмета). Богишић ce прво детаљно осврће на питање предмета „граВанског” законика, јер од правилног детерминисања његовог зависй да ли ће законик имата „једнородан садржај, који je у свим својим дијеловима једнако зрео -а кодификацију”. Он подробно развија своје концепције о односу имовинског права према групп тзв. фамилијарног права. Ова разлика постојала je још код Гаја и Јустинијана, а у теорији се налази у средњовсковном зборнику XII века, издатом у Јужној Француској Petris exceptiones у коме су, кроз композицију, приватна права оделена од ймощнских. БогшпиВ истине да je још франпуски ренесанснн правник Ф. Канон у своме делу Commentarie juris civilis брак и наследство поставио после трупе о имовинском праву, па, позивајући се на најистакнутије представнике тих схватања у Француској, Русији и Немачкој, закл>учује да се увек, негде мање а негде више свесно, правила разлика и одвајала трупа правила која владају у приватном праву од трупе правила која владају у породили. Говорећи о писании законима у Србији и Хрватској који су на снази, као и о њиховим карактеристикама у пореВењу са граВанским законима других земаља, Богишић истине да се не сме заборавити да у Црној Горн тек почињу да се јављају писани законн, као и да ту joui нема ни правних школа ни стручних људи. Из тих разлога црногорски законик мора да буде не само систематичан већ и врло јасан и са пуно дидактичких елемената, jep je такав законик много похребнији Црној Гори но било којој држави. Па иако законодавна пракса показује да су се традиционално у „грађанске” кодексе уносили сви разноврсни елементи, чнје je спајање само створило збрку, jep су ти елементи врло супротни, Богишић се ограђује од таквих концепција. Поглавље 111 под називом Унутрашње границе односи се на масу предмета који треба да уђу у поједине, већ означене делове законика, a који ће то предмета бита, Богшпић каже да зависи од многих услова и односа. Због релативности у овом избору тзв. простор закона je тешко предвидети, поготову када се разматра узајамни однос неких усвојених института у законику. Затим аутор образлаже изабране предмете који улазе у законик, као што су влаштина, суд ска потврда, jus protimyscum племеника, братственика и помеВаша, законску угођу (servitio legalis), залогу и њене варијанте у облику антикреза и фндуције и истине зашто je у црногорском законику