Анали Правног факултета у Београду

303

ПРИКАЗЫ

да су ови радови оставили дубоке храгове у нашој правној теорији, било да се позивала на њих или да их je критиковала. Као што je то већ уобичајено у совјетској дивилистици када je реч о делима оваквог характера, уџбеник Совјетско граћанско право je резултат колективног напора. Поред Д. М. Генкина редакцију je вршио и доцент Ja. А. Куник, а у писању су учествовали и проф. Б. С. Антимонов, доцент Т. А. Моровскаја, проф. К. А. Граве, доцент Л. Ф. Жукова, доцет!т H. Н. Веденин и доцент Н. В. Јепанешнинков. Колектив аухора je, по лепом обичају, посветио ову книгу успомени на свог преминулог учитеља. 2. Уцбеник Совјетско граЪанско право je један од првнх покушаја да се после доношења Основа грађанског законодавства СССР и савезних република и ГраВанског закошжа РСФСР (и других република) ( 4 ) систематски изложе институт грађанског права. После многобројннх дискусија о томе да ли треба да постоји јединствено грађаиско право, или, пак, уз ipaBaHCKO право треба упоредо да постоји и привредно право (»), превагу je однело .мишљење да све имовинске односе треба да регулише јединствено законодавство, без обзира да ли се као субјекти правних односа јављају граЬани и\и правна лица, (државна предузећа, колхози итд.). Отуда уцбеник уноси и разрађује институте и граБанског и прнвредног права. Штавише, пошто je писан за потребе економских факултета и института, те карактеристике су још наглашеније, тако да претеже обрада установа привредног права. Тако су у уџбенику изложени: осигурање, уговори о испоруци, о делу капиталне нзградње, о контрахирању пољопривредних производа, уговори о комисиону, отпремању и превозу робе (не и путника), банкирски послови (уговор о кредиту и текућем рачуну), као и материја која у нас сачињава предмет ауторског права и права индустријске својине. С друге стране, изостављени су поједини карактеристичпи институти граВанског права, као што су уговор о закупу стана или уговор о поклону, као и цела матер ија наследног права (изузев што се о наслеђивању својине говори у оделжу о личној својини). Такође je изостављен историјски преглед развоја грађанског права, који je иначе уобичајен у радовима ове врсте. 3. У педагошком погледу уџбеник je несушьиво ycneô. Истине ce јасном и прегледном систематиком и лаким стилом. Уцбеник се састоји из предговора и 27 глава. Главе су подељене на параграфе. На почетку сваке главе дата су методска упутства у којима се скреће пажња студентима на најзначајнија питања обрађена у тој глави и указује на суштину проблематике која се разматра. На крају главе налазе се контролна питана која омогућавају да студент провери своје знање. Уз то je дата и одабрана литература. Писци су, судећи по свему, поставили себи за циљ да сређено изложе најважније институте граВанског права СССР без подробног улажетьа у њихово научно расветљавање. Уцбеник нема претензије да буде сматран за велико систематско дело, које he давати одговоре на многа питања дискутована у правној теорији и поставлена у судској пракси. Отуда се избегавају отворена питања и на њих у уцбенику не наилазимо. Поједина решена, до којих се дошло у дискусији која je претходшуа доношењу Основа, прихваћена су и у овој књизи као резултат спровођења законских норлш. Дате су сажете дефиннције сваког института и затим изложени најважнији елементи.

(-ООснови грађанског законодавства и грађаиског судског поступка СССР и савезних република донети су 8. децембра 1961, а ступили па сиагу 1. маја 1962. године, (Y нас су преведени и објављени у издању Инстит’/та за упоредно право 1963. године у Београду).

Грађански кодекс РСФСР донет je 11. јуна 1964. године, а ступио je на снагу 1. октобра 1964. (Y нас je преведен и објављен у пздању Института за упоредно право 1965. године у Београду).

(5) В. чланак: Г. К. Матвеев: О концепции хозяйственного права. Правоведение, 1961, No 1.