Анали Правног факултета у Београду

304

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕЛА

Један овакав уџбеник може се приказати на различите начине. Могуће je изнети и укратко прокоментарисати садржину целокупне материје која je у уџбенику обра Вена. Могуће je ограничите се на неколико питања, која имају специјалан значај због тога што су третирана на нов начин, или због тога што расправљају нерашчишћена питања, или зато што представљају коментар многобројних случајева из судске праксе нтд. Y овом приказу определили смо се за овај други метод, мада не из разлога који су горе наведени. Због немогућности да се на сразмерно ограниченом простору изложи садржина свих глава, поготову што их у овој кгъизи има веома много, у приказу ће бита обухваћене само две области у којима je посебно Д. М. Генкин обавио значајна научна истраживања. То су главе о предмету, принципима, систему и изворима совјетског грађанског права, и глава о праву својине. Претходно ће бита дат садржај книге према насловима главе. Као што je већ речено, књига садржи увод и 27 глава. Ево их: I. Предмет, принципи, систем и извори совјетског грађанског права (стр. 8 —36); 11. ГраВанскоправни однос (36 44); 111. Субјекти грађанског права (45 —92); IV. Ствари као објекти грађанског права. Појам имовнне (93 —103); V. ГраВанскоправни послови (104—123); VI. Заступништво. Пуномоћ (124 —134); VII. Застарелост (135 146); VIII. Право својине (147 —194); IX. Отите ученье о облигацијама (195 —230); X. Опште учење о уговорима (231 —247); XI. Уговор о купопродаји (248 —266); XII. Уговор о испоруци (267—304); XIII. Уговор о контрахирању пољопривредних произвола (305 —322); XIV. Уговор о делу (323 334); XV. Уговор о делу капиталне изградгье (335 —360); XVI, Уговор о закупу (361 —374); XVII. Уговор о пуномоћству (375 —381); XVIII. Уговор о комисиону (382 —392); XIX. Уговор о остави (393 —401); XX. Уговор о превозу терета (402 —426); XXI. Уговор о отпремању (427—431); XXII. Банкирски послови (уговор о кредиту и текућем рачуну) (432 —481): XXIII. Државно осигурање (482 —492); XXIV. Облигацнје које настају услед проузроковања штете (493 —508); XXV. Облигације настале нз неоснованог стицања или уштеде имовине (509 —516); XXVI. Ауторско право (517 —530); XXVII. Проналазачко право (531 —553). 4. ПолазеГш од марксистичког схватања да право представља надградњу над базом, економско.м структурой друштва, и да оно регулише друштвене односе, Д. М. Генкин узима за критеријум поделе целокупног система права на правне гране врсту друштвених односа, одреБени круг односа који та правна грана регулише и који представљају њен предмет. Y том смислу: „Основни предмет совјетског граВанског права чине имовйнски односи” (стр. 9). Може се, међутим, приметити, а и сам Генкин то чини, да имовггнске односе могу регулисати и норме управног, колхозног, породичног и кривичног права. Отуда се поставља питање када имовински односи представљају предмет граБанског права, који je то допунски критеријум помоћу којег се може одреднтн кад су у питагьу односи граВанскоправног карактера? Je ли метод грађанског права тај допунски 'критеријум помоћу којег се може одредитн кад су у питагьу односи граВанскоправног карактера? Д. М. Генкин je био присталида схзатагъа да се граВанско право може разграничите од других грана права, посебно од управног, по своме предмету. Предмет граВанског права јесу имовински односи совјетског промета у шггроком смислу ове речи ( 6 ). Метод регулисања имовинских односа нема значаја за раздвајање појединнх грана права, јер методи регулисања имовинских односа могу' бита различите а да то гшак не утиче на гьихову правку природу ( 7 ).

(в) Д. M. Генкин: Предмет совјетског грађанског права. Архив за правке и друштвсне науке, 1947, бр. 1, стр. 53.

(7) Д. М. Генкин: Предмет совјетског грађанског права. Архив за правые и оруштвене науке, 1947, бр. 1, сгр. 53—54. Слично: М. М. Агарков; Предмет и система советского граждан-