Анали Правног факултета у Београду

305

ПРИКАЗИ

Y овом уцбенику проф. Генкин следи поставке из преамбуле основа (која у том погледу репродукује иачела истакнута у Програму КПСС, усвојеном на XXII конгресу КПСС) и изражава се на следећи начин: „За имовинске односе које регулнше совјетсхсо грађанско право карактерыстично je да je то облает имовинских односа која je условлена коришВењем робно-новчаних облика у комунистичкој изградњи и у којој су примењени тако важни инструмента екоиомског развоја као што су привреднн рачун, новац, цена, трошковн производње, добит, трговина, кредит и фннансије” (стр. 9). Тиме није дат изричит одговор на питање да ли метод пма какву улогу у разграпичавању грађанског права од управног. Стнче се утисак да се посредно, увођењем категорије робно-новчаних облика, указује на значај метода. Y сваком случају, примена метода као критеријума ннје изричито ни одбачена. Познвајући се на Основе (чл. 2), А- М. Генкин наводи да предмет совјетског грађанског права сачињавају међусобни имовински односи државних, кооперативних и друштвених организација, односи граВана са државним, задружним и друштвеним организацијама и међусобни односи граВана. Као што je већ речено, превагнуло je схватање оних правника, меБу њима иА- М. Генкина ( 8 ), који су се залатали за јединствепо граВанско право и у вези с тим за јединствено граВанско законодавство. Питање да ли граВанско право осим имовинских односа регулише и личне неимовинске односе, решено je на готово једно дунган начин у совјетској правној хеорији и законодавству. МеВутим, раиије су постојали снажни отпори према увршћивању личних, неимовинских односа у граБанско право. Сам А- М. Генкин био je противник граВанског регулисања личних, неимозинских односа. Y чланку: Предмет совјетског граћанског права он изричито каже: Лична неимовинска права не спадају у совјетско храВанско право ( 9 ). МеВутим, већ у уцбенику у коме je био редактор са проф. М. М. Агарковом, Генкин допушта могућност да и лична неимовинска права која се не могу оделити од саме личности право на име, на част, ауторство и нека друга, буду обухваћена граБанским правом ( 10 ). Y најновијем уцбенику А- М. Генкин наводи, идуВи за Основима (чл. 1), да граВанско право регулише поред имовинских односа и иека лична неимовинска права, и дели их на две трупе. Прва трупа обухвата личне неимовинске односе који су непосредно повезани са имовинским односима (лично право аутора, чл. 98. Основа). Друга трупа обухвата личне неимовинске односе који нису непосредно повезани са имовинским односима. А- М. Генкин сматра да граВанско право регулише ове односе само у случају ако то предвиВа закон, и као пример наводи да чл. 7, Основа предвиВа заштиту части и достојанства граВана или организација и даје им право да преко суда захтевају демантовање изјава које вре Вају њихову част и достојанство. Овде треба прнметити да, за разлику од нашег права, у совјетском праву не постоји новчана накнада неимовинске штете, већ само демантовање изјаве у истом облику у коме je учињена. Ykoлико штетник то не учини, суд ће му изрећи новчану казну, али не у корист оштеВеног већ у корист државе. 5. Полазна тачка разматрања о својини и праву својине, јесте чувена Марксова поставка из Увода у геритику политике економије да ни

ского права, Советское государство и право, 1940, No B—9, стр. 53—54. Супротно А. В. Венедиктов: О системе гражданского кодекса СССР, Советское государство и право, 1954, No 2, стр. 29—30. Y нас je поссбно разрадио учегье о методу проф. А. Гаме (Увод у граВанско право. Научна књига, Београд, 1963, схр. 34—39).

(8) СоЕЈетско граВанско право у рсдакцији М. М. Агаркова и проф. Д. М. Генкина, Научна кгьига, Београд, 1948, стр. 9.

(9) Д, М, Генкин: Предмет совјетског граћанског права, Архив за правые и друштвене науке, 1947, бр. 1, стр. 58 (прештампано из часопнса Советское государство и право, 1939, No 4).

(io) Совјетско грађанско право у рсдакцији М. М. Агаркова н Д. М. Генкина, Научна књига, Београд, 1948, стр. 10.